Kada su ruski carevi zaključili da imaju jedan dvorac manje nego što su zamislili i da sve palate koje poseduju nisu dovoljne za njihovo uživanje, odlučili su da pored reke Neve, na velikom platou, baš preko puta vojne akademije, sagrade nešto što će vekovima mamiti uzdahe i aplauze svakoga, od najobičnijeg prosjaka do velikih svetskih vladara. Zovu ga i spomenikom ruskog baroka.

Pogled na dvorac sa Aleksandrovskog trga

Te, 1762. godine posle 8 godina gradnje nikla je jedna od najčuvenijih palata. Svojim sjajem zasenila je sve palate koje su postojale do tog vremena, a ni one koje su se gradile posle nje nisu se mogle meriti sa njom. Neverovatnih 1.786 vrata i 1.945 prozora i više od 1.000 prostorija učinilo je da nijedna palata nije mogla ni da pomisli da stane rame uz rame sa Zimskim dvorcem.

Kada kroz Aleksandrovski prolaz kročite na plato ispred Zimskog dvorca pred očima će vam se pojaviti scena iz starog ruskog filma gde vojnici stoje mirno, dok bele pahulje nezasito padaju i prave od njih bele statue, postrojeni, i čekaju nju, grandioznu, pomalo zastrašujuću, ali ipak najveću rusku caricu. Kad se trgnete shvatićete da su to samo glumci koji se s vremena na vreme šetaju po platou i slikaju se sa turistima. Prizor samog dvorca oduzima dah. I kad je vreme u Sankt Peterburgu sivo i tmurno sjaj Zimske palate će vas zaslepiti i tako zaslepljeni ćete mu prosto potrčati mu u zagrljaj. Dočekaće vas pozlaćene kvake na samom ulazu i mermerno stepenište koje vas vodi daleko u prošlost.

Pogled kroz prozor dvorca

Zimski dvorac je delo čuvenog arhitekte Bartolomea Rastrelija (1700.-1771.) koji je sagradio ovu palatu za ćerku Petra Velikog, Elizabetu. Zelenobela palata predstavlja raskošan skup lukova, stubova, balustrada, i statua. Dvorac je brilijantan primer sinteze arhitekture i dekorativne plastične umetnosti. Svi detalji na njemu stvaraju izrazito bogatu igru svetla i senki koja doprinosi veličanstvenoj pojavi dvora.

U unutrašnjosti ugledaćete lustere sa pozlatom koji teže i po nekoliko tona. U svakoj sobi pod je priča za sebe pošto je svaki neki novi mozaik. U najpoznatije prostorije u dvorcu spada i Rafaelov hodnik, urađen po uzoru na čuvenu Vatikansku galeriju iz 16-tog veka. Oslikalii su ga Rafaelovi učenici, po njegovim skicama.
	Detalj Rafaelovog umetničkog dela

Slike u ovom hodniku predstavljaju 48 tema iz Starog Zaveta i 4 teme iz Novog Zaveta. Tu je, zatim, i Malačnikova soba, u kojoj stoji ogroman zlatni sat ukrašen dijamantima, koji je Katarina Velika dobila od svog ljubavnika, princa Potemkina.

Dvorac je koristio svim vladarima od vremena Petra Trećeg koji su ga nadalje ukrašavali i skupljali neverovatne kolekcije umetničkih dela. Petrova ljubavnica, Grofica Vorontsova je čak imala svoje odaje u velikoj baroknoj palati. Kada je njegova žena, Katarina Velika preuzela presto, ona je preuzela i njegove odaje i preuredila ih.

Nikolaj I Romanov je živeo u prilično skromnom apartmanu dvorca a njegova žena Aleksandra je uradila većinu dekoracija i stvorila je i opremila čuvenu Malačnikovu sobu. Aleksandrina predivna soba kasnije je postala soba za sastanke privremene vlade Kerenskog.

Plafon i pod

Jula 1917. privremena vlada je preuzela rezidenciju u Zimskom dvorcu i postavila temelje Oktobarske revolucije. Boljševička vlada se kasnije preselila u Moskvu. Od tog vremena Zimski dvorac služi kao Ermitražni muzej koji čine ukupno 6 zgrada od kojih je Zimski dvorac najveći i najposećeniji objekat.

Jedan od lustera		Zlatni sat sa dijamantima