Na keju pored Visle u Krakovu nalazi se jedan neobičan spomenik. To je spomenik psu po imenu Džok, najvernijem psu ikada, koji podseća na jedan tužan, ali u isto vreme i nesvakidašnji događaj.

Nedaleko od mesta na kojem se nalazi spomenik je kružni tok Grunvald. U jesen 1990. Džokov vlasnik doživeo je infarkt u kolima u kojima se vozio sa svojim psom i pri tome je došlo i do saobraćajne nesreće. Na putu ka bolnici, čovek je preminuo, ali Džok je ostao da čeka. Tada niko nije obratio pažnju na psa. Međutim, na travnatom pešačkom ostrvu kružne raskrsnice, Džok je ostao da čeka da se njegov gospodar vrati. Skoro celu godinu, Džok je proveo na tom mestu, čekao i tugovao na neki svoj način. Ljudi su mu donosili hranu i vodu, obilazili ga, a on je sve vreme ostajao tamo. Čak su mu napravili i kućicu. Jednog dana je dozvolio jednoj starijoj ženi da ga odvede sa sobom i kod nje je živeo dok ona nije umrla, nakon čega je smešten u prihvatilište za pse.

Iz prihvatilišta je uspeo da pobegne odmah sutradan i istog dana je nastradao od voza. Ovakva nezabeležena privrženost jedne životinje prema ljudskom biću ganula je mnoge ljude, a Krakovljani su odlučili da mu podignu spomenik i tako ostave trag i podsetnik o ovoj jedinstvenoj priči.

Spomenik predstavlja psa sa ispruženom šapom koji sedi u otvorenim ljudskim rukama, a na postamentu se nalazi tabla sa natpisom i kratkim objašnjenjem događaja.