U seoce Al-Kraja stigli smo kada su nas, posle optimističnog pokušaja stopa na napuštenom putu, konačno pokupila dva srdačna motocikliste. Posle mahnite vožnje po brdovitom krajoliku, ulepšane prvo pljuskom, a zatim i gradom, pod oblačnim nebom, zaustavismo se među prastarim kućama od crnog bazalta. Tu smo uživali u gostoprimstvu porodice Al-Atraš, jer nas je Lara, unuka čuvenog Sultan-Paše Al-Atraša (سلطان باشا الأطرش), pokupila sa ulice dok smo pokušavali da fotografišemo njen dom, jednu od najvećih kuća u selu. Tako je unuka velikog paše dobila bedž Kluba putnika Srbije, a mi priliku da, na licu mesta, započnemo istraživanje tajanstvenog naroda Druza, što je i bio razlog našeg dolaska u ove krajeve.

Druze (arapski دروز) su planinski narod, pripadnici misteriozne religije u čije je tajne upućen samo mali broj posvećenih. Najveći broj Druza živi na obroncima i u okolini planine Džebel Druze (جبل ألدروز), na istoku Sirije, a ima ih i u Jordanu, Libanu i Izraelu. Hiljadu godina ćutanja, skrivanja i ljubomornog čuvanja istine, zajedno sa složenim hijerarhijskim sistemom, izgradilo je njihovu religiju kao milenijumsku tajnu u koju nikome, pa čak ni njima samima, nije dopušteno da zavire.

Rađanje tajne

Priča počinje misterioznim nestankom. Al-Hakim bi-amr Allah (الحاكم بأمرالله ), šesti fatimidski kalif, dolazi na presto 996. godine. Jedanaestogodišnji dečak ubrzo izrasta u vladara koji okrutnošću i beskompromisnim religioznim fanatizmom veoma efikasno uspeva da upiše svoje ime na stranice istorije. On sam sebe proglašava za vidljivog boga, što Večiti rečnik svetskih religija navodi kao “ključni faktor za slabljenje dinastije Fatimida”.

Neki muslimani pozdravili su Al-Hakima kao istinskog božjeg izaslanika, verujući da su i država i religija na najboljem putu da se potpuno iskvare i propadnu, i da ih mogu spasti samo temeljne reforme. Al-Hakim zabranjuje sve oblike ropstva, ukida bigamiju i razdvaja političku i religioznu vlast. Enciklopedija religioznog znanja kaže da su Al-Hakimove aktivnosti, “uprkos tome što su mogle izgledati okrutno, bile izvan moći poimanja običnog čoveka, a njihov kreativni simbolizam shvatao je samo veliki imam Hamza”.

Jedne prohladne februarske noći 1021. godine, kontroverzni sultan rešava da prošeta po brežuljku nedaleko od svog dvora u Kairu, i tu mu se gubi svaki trag. Njegov veliki vezir, persijski mističar Hamza (حمره), u velikoj džamiji u Kairu potvrđuje Al-Hakimovu božansku prirodu, i tvrdi da će se iščezli sultan jednog dana vratiti. Hamza počinje da drži religiozna i filozofska predavanja, okuplja sledbenike i sastavlja svete tekstove koji bi sadržali doktrinu jedne religije u nastajanju.

Jedan od Hamzinih sledbenika, Muhamed bin Ismail Naštakin Ad-Darazi (محمد بن اسماعيل نشتاكين الدرازي), okreće se protiv njega, proglasivši sebe vođom pokreta. Upravo ovom čoveku, koji je ubrzo proglašen za jeretika i pogubljen, Druze duguju svoje ime. Doktrina skrivanja tajne, jedan od osnovnih postulata religije Druza, dovela je do toga da je pravi identitet osnivača religije vremenom izgubljen, i istoričari još uvek nisu uspeli da se slože da li je sve počelo od sultana Al-Hakima, mističara Hamze ili otpadnika Darazija. Postoji i teorija po kojoj su Hamza i Darazi ista osoba.

Drugim rečima, ne znamo kako su tačno Druze nastali, ko je sastavio njihove svete tekstove i definisao religioznu doktrinu, ali imamo neku ideju o tome ko bi to mogao biti. Takođe ne možemo znati da li je njihov mogući začetnik bio veliki vizionar i sveti čovek, ili fanatik pomračenog uma.

Religija i filozofija

O religiji Druza poznato je veoma malo, zbog doktrine prikrivanja (al-takija, التقية). U pitanju je princip koji vernicima dozvoljava da prikriju svoju religiju ukoliko se nalaze u opasnosti (unekoliko slično jezuitskom principu ekivokacije ili mentalne rezervisanosti); tako Druza može da se, po potrebi, predstavlja kao musliman ili hrišćanin, da ide u džamiju ili crkvu i vrši obrede drugih religija. Neprekidno ugroženi od strane pripadnika velikih, agresivnih religija, uklješteni izmedju islama, hrišćanstva i judaizma, Druze ovaj princip praktikuju vec hiljadu godina. Zato je znanje o njihovim verovanjima izrazito fragmentarno i velikim delom zasnovano na pretpostavkama i nagađanjima.

Religija Druza je suštinski monoteizam, koji bi se mogao definisati kao potpuni idealistički monizam dobrim delom zasnovan na učenju neoplatoničara. Plotinovo Jedno, božanski entitet čije emanacije tvore različite nivoe stvarnosti, kao i učenje o Umu i Duši, našli su svoje mesto u panteizmu Druza.

Simbol Druza nije ni krst, ni polumesec, nego raznobojna petokraka zvezda, koja se često može videti iznad ulaznih vrata njihovih kuća. Zvezda je složeni simbol, čiji svaki krak, obojen odgovarajućom bojom, predstavlja jedan od pet kosmičkih principa koji čine filozofsku osnovu religije Druza: zeleno je kosmički razum, crveno kosmička duša, žuto reč, plavo uzrok i belo posledica.

Druze veruju u metempsihozu, seobu duša: svi članovi zajednice doživeće reinkarnaciju u ljudskom obličju, a reinkarnacije će se nastaviti sve dok osoba ne dostigne savršenstvo. Materijalni svet predstavlja samo ogledalo kosmičkog duha.