Bosna i Hercegovina

Datum putovanja: maj 2008.

Datum objavljivanja: 8. septembar 2008.

Autor: Marina Ilijević

Kad krenete od Mrkonjić Grada prema selu Podrašnica pa posle sela skrenete levo, tamo živi čika Borivoje u svom malom skrivenom kutku šume. Tamo sam se ja uputila jednog sunčanog dana baš na praznik rada.

Lagano koračam putem prema šumi, prst nekako sam ide gore u vazduh, i lepo kažem ljudima, to je način života, ja ne mogu drugačije, ali svi i dalje govore da sam luda. Asfalt, poneki sunčev zrak, osmeh lagan kao povetarac na mom licu, vazduh kao iz bajke i jedna napuštena patika prave mi društvo. Zvuk točkova na putu i laganog kočenja uvek su mi bili prijatelji.

„Dokle?“

„Svejedno mi je...jednostavno znam da idete u mom pravcu, drugog puta nema“

Osmeh i one male pričice čisto da se ispuni praznina u kolima i prebrode kilometri i opet stara dobra

„Znaš, ja kad sam bio u tvojim godinama ja sam cijelu bivšu Jugu prestopirao, a sad... pa nije bezbedno, još ti, djevojka, sama...“

„Bog čuva budale“

Drvena tabla već potamnela od sunca pokazuje pravac levo...

„Ja ću tu“

„Kod čika Borisa? Odličan je on. I mjesto je preljepo“

Penjem se lagano prašnjavim putem, prolazim malenu drvenu kapijicu. Pod jelkama drveni stolići. Spuštam prašnjavi ranac na zemlju. Spustam umorne kosti na klupicu i stiže kafica. Više ne čujem graju i ne vidim ljude... vidim samo jelke koje se njišu na vetru, osećam hladan planinski vazduh koji prolazi kroz moju tanušnu majcu i tera me da drhtim, čujem ptice, potok,...

Prilazi mi čika Boro, uvek zamišljen, prava umetnička duša... veliki prijatelj

„Ti si Marina jel da? Stigla si? Dobrodošla!“

Prijateljski stisak ruke, neka neobavezna ćaskanja, kako sam putovala, šta sam videla, šta sam radila... sve nekako lagano, usporeno, natenane... kao da je neko na sred Banata stavio brdašce i zimzelenu šumu i pustio potočić ledene vode...

Poznato lice? Iz Novog Sada? Pa da, svet je mali a bivša Juga još manja...

Pa roštilj, pa pivo rashlađeno u potoku, neki novi drugari i neki stari... negde se tu čuje i gitara, poznate i nepoznate pesme, svi pevušimo...

Duga šetnja po tom malom raju, otkrivanje novih kutaka duboko u šumi, veliki mravinjaci i još veći mravi, šarena jaja u gnezdu u krošnji stare jelke, ljuljaška, leškarenje na klupi dok veliki beli oblaci proleću i neka mala ptičica šarenih krila doleće na stolić pored klupice, tu, na 50-tak cm od mene i skuplja mrvice sa stola, stare vodenice na potoku, mali i veliki vodopadi...

Zeleni  proplanci i jezerce iznad kojeg se uzdiže strmina na koju, kada se popneš vidiš taj mali svet na dlanu...

Lagano pada mrak... kao da neko baca finu svilu i kadifu po okolini, hladnoća prolazi kroz kosti ali ne marim,... već vatra pucketa u starom kaminu i graja se razleže uz dobru domaću i zvuci gitare do duboko u noć... I čika Borine slike se smeškaju sa zidova.

A onaj mali, što baca zvezde po nebu, nije pazio ... verovatno mu se torba sa zvezdama pocepala... sve ih je prolio tu iznad tog malog parčeta zemlje...

Uvlačim se u vreću za spavanje, dok podamnom škripi stari drveni krevet sova mi želi laku noć i samo utvrđujem dokazano ...

Zelenkovac je raj.

komentari (19)

19 Petak, 12. Decembar 2008. 08:29

Sanja

Mjesto je fenomenalno, ali da je Boro domacin u to se bas nismo uvjerili! Malo je falilo da nam naplati i vazduh. Ali nije bitno, vrijedi vidjeti, al u sto prije posto se mjestokrenulo raspadati!

18 Ponedeljak, 01. Decembar 2008. 03:58

dejo

Ljudi Zelenkovac je suuper mesto za ,a Bora je odlican domacin.Ja sam bio letos u tom kraju u jednom selu,pa sam obisao i Zelenkovac.KO ode nece se pokajati.MARINA ODLICAN OPIS puta i mesta..
pozdrav iz n.s.

17 Petak, 07. Novembar 2008. 03:30

Draško

Đorđe Balašević - Marina


Marina, tek uz pomoć starih slika,
još mogu da se setim tvoga lika,
i bude se tad neki nemiri zli i
drugovima pričam da si moja bila ti,
sav pijan od te laži, ko od dobrog
rumenog vina.

Marina, ti si bila moja prima,
Marina, svetlo, tama, leto, zima.
I verujem još, u tome je spas,
i često tako smišljam neki život za nas.
A tada, javi mi se stvarnost setna ko violina.

Marina, ja još iste pesme pevam.
Marina, ja još iste snove snevam.
Iz ničega smeh još stvoriti znam,
na kraju svake pesme ipak ostanem sam,
i uvek čujem kako šumi more iz daljina.

Marina, dal' ćemo se ikad sresti?
Ja ne znam kuda će nas to odvesti.
I dobro je to što ne znamo kraj,
Sad zbogom, neću reći da te volim,
ali znaj,
Marina, ti si bila moja pesma i moja plima.




Drugarski pozdrav iz Prijedora

16 Četvrtak, 06. Novembar 2008. 09:20

Srdjan

Veliki pozdrav Marini, od "neki novi drugara" iz Banja Luke.
Planiras li opet do Bore? Sad je tamo najljepse.
Umalo da zaboravim, zaista lijep tekst!

15 Ponedeljak, 20. Oktobar 2008. 18:25

dusan pancevo

ljudi ko oze neka ode u zalenkovac ja sam bio ove godine sa bajkerima iz banja luke.ocima nisam mogao da verujem koliko je lepo.od banja luke je udaljen oko 70km prema mrkonjic gradu

14 Četvrtak, 11. Septembar 2008. 22:56

Lazar

Bokas, slazem se da je tebi to dovoljno

13 Četvrtak, 11. Septembar 2008. 20:28

bokas

Mislila sam da je minimum informativnosti bio ispostovan u prvoj recenici bar je meni to bilo dovoljno informacija...

12 Četvrtak, 11. Septembar 2008. 19:58

Lazar

Bokas, promasila si temu. Niko nije rekao da putopis treba da "sadrzi gomilu informacija". Niko nije rekao ni da treba da bude "iskljucivo informativne prirode". Verovatno ti se ucinilo da to negde pise.

Samo treba ispostovati neki minimum informativnosti, to je sve. Znaci, dve recenice bi bile dovoljne. Upravo sam zato i rekao da je tekst lepo napisan, samo sam izneo jednu malu primedbu.

11 Četvrtak, 11. Septembar 2008. 19:18

bokas

Nisam sigurna da znam koja je definicija putopisa... Meni licno je nekad bas zamorno da ih citam ako sadrze gomilu informacija.

Mislila sam da je smisao takvog pisanija da se onaj koji cita 'odvede' negde tamo daleko bez obzira na to da li ce nekada tamo putovati ili ne.... bar ih ja tako dozivljavam...

Ok je ako je zamisao sajta da su putopisi iskljucivo informativne prirode, ali ako nije, ne vidim u cemu je problem da bude bas takav da ne pruzi sve informacije i da zagolica mastu

Marinin putopis je bas onakav kakvim ja zamisljam putopise... nije bitno gde je taj Zelenkovac, nije bitno ni ko je cika Bora, ni sta je napravio, mozda o svemu tome i nema nista specijalno da se kaze... meni je bitno da sam ja gotovo mogla da osetim caroliju kraja i dozivljaj koji pruza... Sigurno cu otici tamo jednom, bas zbog ovog putopisa... i kao sto rekoh ni fotke nisu bile neophodne, bas su recene prave stvari da inspirisu putnika

Ja se unapred izvinjavam, ako sam promasila temu, tj. smisao putopisa na ovom sajtu i komentara na iste, ali bih volela da Marina ne promeni stil pisanja nekih buducih prica

10 Četvrtak, 11. Septembar 2008. 11:48

Lazar

Nije meni problem da odem, ali to uopste nema veze sa onim sto sam ja napisao. Obicno se trudimo da putopisi budu sto informativniji.

Nisam ni mislio da treba "otkriti sve", nego da nije lose dati neke najosnovnije informacije.

Naravno, ne mislim da sad ista menjas. Al ubuduce. Dosta putopisa smo vracali autorima na doradu zato sto im je informativnost bila nula... Mogao bi se neko i naljutiti ako iste kriterijume ne primenjujemo i na svoje tekstove.

9 Četvrtak, 11. Septembar 2008. 10:23

Marina

Mozda da odesh i sam otkrijes Lazare.
Nisam zelela da pisem putopis i da sve otkrijem u njemu.

8 Sreda, 10. Septembar 2008. 23:59

Lazar

Veoma lepo napisano. Međutim, meni iz teksta nije ni približno jasno ni šta je taj Zelenkovac, ni ko je čika Borivoje, ni šta je to on tamo napravio, ni kako, ni zbog čega. Siguran sam da bih te informacije mogao iskopati na Internetu, al ipak bi lepše bilo da to mogu da saznam i iz putopisa

7 Sreda, 10. Septembar 2008. 12:49

Dejan

Slatko. Vidi se da umes da uzivas.
Moracu da odem i ja jednom.

6 Sreda, 10. Septembar 2008. 07:37

Nenad

Ej, pa ovo je odlicno! Bas fino, kratko i efektivno! Prava skitaonicka, domaca! Ziveli!

5 Utorak, 09. Septembar 2008. 14:55

bokas

Kratko, ali preslatko
To je pravi putopis, onaj pomocu kojeg tacno mogu da osetim i dozivim mesto iako nisam nikad cak ni cula za mesto. Fotografije samo ilusturju bajku, iako su reci bile sasvim dovoljne!
Svaka cast Marina! Treba znati sa malo reci, reci pravu stvar...

4 Utorak, 09. Septembar 2008. 14:32

Iva

Jedna prava putnicka prica... Vise od svega govori o onoj nezadrzivoj potrebi da stalno nekuda skitamo Prepoznala sam je

3 Utorak, 09. Septembar 2008. 10:17

Boro

Dirnut sam pricom, ja , koji ovdje zivim, vidim da uvijek postoji novi ugao gledanja i dozivljavanja ovog mjesta.Tvoj tekst,Marina mi je potvrda i nagrada za dugogodisnji rad i ovu ideju.Ti i slicni ste ovdje uvijek dobrodosli.

2 Ponedeljak, 08. Septembar 2008. 21:55

bjuti

Што каже она стара пјесма:
"Нико нико није знао писат путописе к'о Марина..."

Браво, баш симпатично.

1 Ponedeljak, 08. Septembar 2008. 21:44

Acketa

Ovo kao da sam vec citao.
Ovome kao da sam vec aplaudirao.
Jako slatko, lepo napisano.
Bas ostavlja dojam divnog mesta taj Zelenkovac.

Ostavi komentar

Ime:
Komentar:
	Pošalji