Pre nego što neko od vas oseti čari primorja ovog leta, na kratko ću vam izmamiti uzdahe jer ... neko je već imao priliku da ih oseti. Put pod noge osetili su toga dana budući kamp lideri iz jugoistočne Evrope. Pančevo Glavna železnička, Vuk, Beograd-Glavna i stiglo je nas nekoliko iz Mladih Istraživača na Glavni Kolodvor, pogađate, u Zagrebu. Tu smo se našli sa Crnogorcima i krenuli u tročasovnu (rano)jutarnju šetnju.

Kako je to bio moj prvi susret sa Hrvatskom i njenim glavnim gradom, ostala sam puna utisaka, al kako preneti osećaj na kucani text. Grad je cakum-pakum, zaista je prelep a čini se kao da je tek počeo da se razvija. I pijačica, slatka mala, kad se izuzme ono ispod. Kažu da najbolje upoznaš ljude koji žive u dotičnom gradu kada odeš na autobusku-železničku stanicu ili pijacu. Ma ko kaže da nisu svi fini?! Čak i kada nas je uhvatila kontrola u tranvaju ... hteli smo mi da kupimo karte ali, baš u tom se ne mogu kupiti karte kod vozača ... izvukle su nas fine ženice. Jedna je čak rekla ˝Oni su gosti Zagreba˝. Eh kako je bilo lepo, a kako da se ne osetiš domaće u državi u kojoj možeš čak i svoj jezik da pričaš.

Ubrzo smo se našli sa ostalima i krenuli put severnog Jadrana. Cilj je bio Lošinj, jedno od mnogobrojnih hrvatskih (bilo koji drugi pridev je suvišan :-)) ostrva. Nakon mnogočasovne vožnje autobusom kroz kontinentalni deo Hrvatske, stigli smo do mosta koji spaja Krk i obalu, projektovao ga je srpski arhitekta, reče jedan Srbin, hehe he. Nastavili smo zatim kroz Krk, pa trajektom do Cresa, pa kroz isti, onda mostićem dugačkim 10m!! prešli smo na susedno ostrvo Lošinj i uputili se ka Veli Lošinju, našoj krajnjoj destinaciji, kako zvuči turistički...

Čitavo hrvatsko primorje, zajedno sa ostrvima, ima odlično razvijen turizam, a što i ne bi. Veli Lošinj je drugo po veličini naselje na ostrvu Lošinj i ima oko 1000 stanovnika. Gotovo svaka vila se iznajmljuje i leti je prepuno turista. Najviše je turista iz Nemačke i Italije i gotovo nigde nećete videti da piše ROOMS. Iako sezona još uvek nije počela, svakodnevno smo viđali grupice penzionera koje samo škljocaju aparatom, ali nije to moglo da pokvari uživanje u predsezonskom miru.

Veli Lošinj je pravi primorski gradić. Ulice su uske i krivudave, i pogubne za one koji se ne snalaze u prostoru. Kuće su naizgled jednostavne, neke su okrečene u jarke boje, obavezno su na dva, tri sprata i vrlo često gledaju u sobu suseda preko puta. Ali sve to daje posebne čari celom naselju.

Veli Lošinj	mala ribarska kuća