Za ovaj put sam se spremao već oko 2 godine i već nekoliko puta, pred sam polazak-nešto se desilo. Prvi put- novi posao, drugi put- bolnica itd, pa sam tako u međuvremenu iščitao šta se god moglo naći na internetu i bar nekoliko puta nedeljno razmenjivao mailove sa prijateljem iz Tirane, koji me je ubeđivao da ću se razočarati, da je sve u totalnom haosu, u kome se i oni sami teško snalaze, da se teško nalaze informacije o putovanju po zemlji, jer takve informacije ni ne postoje, a ne mogu postojati upravo zbog tog haosa, a i da mu se ponekad život u Albaniji čini kao film. I sve to me je još više kopkalo, a pošto sam našao saputnicu, prijateljicu iz Bg, koja je takođe bila "zagrejana" za ovo putovanje, nismo želeli da duže čekamo i najzad krenuli na put. Naravno, pre toga smo se naslušali raznih priča i onoga "vi niste normalni", ali to je klasika…

Praktične informacije:

-viza nije potrebna od juna do kraja septembra, ali na ulazu u Albaniju naplaćuju taksu od 10 eura (za koju ne daju nikakvu potvrdu, ali je neizbežna osim za Makedonce, Crnogorce i Kosovare)

-prevoz: mi smo krenuli iz BG do Tetova uveče (povratna karta košta oko 1900 din!), stigli smo oko 7. Svakog dana kreću autobusi za Tiranu u 10.00 i 21.00, povratna karta košta 25 eura, a vožnja traje 7-8 sati, autobus je krš, ali pravi komfor u ondosu na albanske kojima smo kasnije putovali. Inače, taj autobus ide do Struge i tamo prelazi granicu, pa ako ste u Ohridu, do Stuge imate 9 km i još mnogo autobusa, i iz Tetova i iz Struge.

-cene prevoza u samoj Albaniji su čudne - nema pravila, ali generalno nije skupo, jeftinije je nego kod nas. Taxi u Tirani je jako skup (platili smo regularnu cenu).

1. stanica: Tetovo

Pa, kao grad ništa posebno, ali sa mnogo interesantnih ljudi. Autobuska stanica je prava konfuzija, podeljena je na dve strane, udaljene oko 5 m jedna od druge, ali niko ne zna šta se dešava na drugoj strani, pa čovek ima osećaj da se nikada neće izvući iz tog Tetova.

Savet: nikakvu informaciju ne tražite na šalterima, nego u agencijama pored, gde možete ostaviti stvari itd. Savršena pijaca, malo orijentalna atmosfera, u svakom slučaju proveli smo prilično zanimljiva 3 sata.

Tetovo-Tirana

Nekoliko sati vožnje do granice, granica se brzo prelazi i evo nas…

Prvo što se može zapaziti su bezbrojni bunkeri sa svih strana, na svakom brdu, po selima itd, a drugo - ogromne količine starog gvožđa. Toliko starog gvožđa nisam u životu video. Put je sasvim ok, izuzev u nekim delovima, a na kraju se ispostavilo da je to bio i jedini dobar put, a i jedan od retkih sa saobraćajnim znacima.

Usput se može videti mnogo novih kuća, ali i mnogo napuštenih fabrika i stambenih zgrada koje izgledaju kao u horor-filmovima - neomalterisane, propale, često bez prozora.

No, moram priznati da je sve delovalo bolje nego što sam zamišljao. Međutim, na kraju se ispostavilo da je to najuredniji deo Albanije. Malo smo kružili i prvo stigli u Drač, pa tek onda u Tiranu. Od Drača do Tirane vodi novi auto-put, doduše bez ijednog saobraćajnog znaka, a na ulazu u Tiranu nalaze se sve sami auto-saloni, prodajni centri i baš kad smo pomislili da tu nije uopšte tako loše, čak naprotiv, skrenuli smo u neku ulicu i počela je žurka - autobus se ljuljao tako da su stvari letele na sve strane, iza nas se dizala prašina, a rupe na putevima su zastrašujuće. Okolo su goreli neki kontejneri, saobraćaj je bio pravo ludilo, vozači su nemilosrdno trubili, dok su policajci nezainteresovano gledali u prazno…I to je to - iskrcali smo se….