|
|
Servisna stanica
| Iskustvenik |
| Vize, Vize... |
| Stoperski Vodič |
| Destinacije |
| Medijateka |
Vesti & koješta
U 50 najboljih 
Putopisi
Putopisi
|
Jedna priča kaže da su Venecijanca, po imenu Marko Polo, na samrti nagovarali da prizna da je, sve što je o svom životu i putovanjima pričao, samo gomila bajki. On je odgovorio - nisam ispričao ni polovinu od onoga što sam video. Putopis zaokružuje putovanje, dopunjava ga, osmišljava i čini kompletnim. Putopis nije samo način da sredimo i zabeležimo svoje utiske, nego i da od putovanja napravimo kreativni čin, da od nečega što smo videli i doživeli stvorimo nešto novo, konstruktivno i jedinstveno. Ukoliko želite da se i vaš putopis nađe ovde, možete ga poslati na adresu serbiatravelers
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
<< Početak < Prethodna stranica 1 2 3 4 5 6 7 Sledeća stranica > Kraj >> |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| stranica 1 od 7 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
yahoo.com - što još uvek nije garancija da će se naći na ovim stranicama. Ako ste nažvrljali nešto za sat vremena, mo
Bio je mokri mart, sa mokrim drvećem, mokrim ulicama, mokrim čarapama u mokrim patikama. Šetali smo sokacima Alepa, između ljudi sa kišobranima, ili strpljivo stajali nagurani ispod male nadstrešnice prodavca sira i maslina, sa ljudima bez kišobrana...
Granica između vode i peska oštra je kao da je lenjirom vučena; nema ničije zemlje, blagog prelaza koji bi nas upozorio da se udaljavamo od Nila i približavamo Sahari. Oba stopala na travi. Jedno stopalo na travi, drugo na pesku...
Da se u Monaku može večerati za trinaest eura, uz dve hulje koje su priredile jedan mali hedonistički performans nasred rive, uverio se i gospodin monački (uputili su me da je ovako ispravno) policajac, koji je na toj večeri silom prilika bio trinaesto prase...
Iako postoji cenovnik, on lako upada u vodu, samo je potrebno reći: „Pa ne znam, razmisliću“. Tako smo posle kratkog cenkanja dobili lepu veliku plavu sobu u plavom hostelu u plavom seocetu koje se od ranog jutra osećalo na hašiš...
Sanjivu i smrznutu usred avgustovske noći, na granici me je probudio urlik grčkog policajca: “No rent a car to Albania! No!”. Onda je počela rasprava, upoređivanje nekih brojeva, provera papira, dolazak mladog policajca koji zna engleski, pa je to sve preraslo u svojevrsno saslušanje...
Bucmasta devojčica u crvenoj haljini sa mašnama u kosi nakratko se pojavila na velikom, bogato izrezbarenom prozoru, nakratko zastala i bacila pogled nadole. Istovremeno i detinje ozbiljna, ali i pomalo zbunjena pomerila je zavesu, pa je zatim ponovo spustila i nestala u sobi...
Na pola puta mi je gospođa u sariju ponudila da sednem na njeno mesto i odmorim se, i ubrzo sam se uklopila u sistem koji oni praktikuju, a to je da četiri osobe dele dva sedišta i odmaraju se po stanicama.....
Sa zebnjom sam očekivao prvu, malo dužu vožnju, koja je neminovno morala da usledi. Sa nevericom sam razmišljao kako je moguće da se razdaljina od 150 km prelazi za čitavih šest sati....