Napuštamo rejon kapadokijskih "bajkovitih dimnjaka", a prozor busa je već pun novih slika: izmaglica i neobične bele naslage na zemlji, u daljini se presijava voda - veliko slano jezero! Uživanje u prizorima i malo šetnje po pucketavim grumenovima vlažne soli, nazad u bus - i eto nas začas u Ankari!

Nekada seoce Angora, poznato po mekanim vunenim rukotvorinama, a sad grad od 4 miliona ljudi, i još uz to prestonica! Otkud ta promena za svega pedesetak godina? Odgovor svi dobro znamo - Ataturk! Kako čovek kroči u Tursku, ne može nikako da promaši lik koji mu se smeši iza svakog ćoška: na zidovima prodavnica, u holu svake autobuske ili železničke stanice, sa svakog gradskog i seoskog trga, sa svake novčanice, pa čak i sa privezaka, šolja i kojekakvih drangulija - Mustafa Kemal Ataturk je svuda oko vas, u svim oblicima, veličinama, pozama! Ono što razlikuje ovaj kult ličnosti od Tita ili Lenjina je u tome što je Ataturkov kult još uvek u potpunosti živ - poseta njegovom mauzoleju u Ankari je svojevrsno hodočašće za svakog Turčina!

Brus Vilis vs Mustafa Kemal - remek delo uličnog umetnika

Mali Mustafa, gle ironije, rođen je u Solunu 1881. godine. Školovanje je otpočeo uspešno - zbog svog talenta profesor matematike mu je nadenuo drugo ime Kemal, što znači "savršen". Potom pokušava da se pronađe u islamskoj školi, ali mu ne polazi za rukom - stiče toliku averziju da prelazi u vojnu akademiju u Bitolju! Uspešan vojnik, zapovednik u čuvenoj krvavoj galipoljskoj bici, uskoro postaje vešt političar. Poraz Turske u I svetskom ratu i propast sultanata koristi da ostvari svoje republikanske sklonosti i nakon par godina, od moćnog otomanskog carstva, prave islamske imperije, kreira sekularnu državu i postaje njen prvi predsednik! Proevropski nastrojen, ukida kalifat i uvodi jednopartijski sistem, zabranjuje nošenje fesa i zara, raskida sa svim, po njemu, nepotrebnim tradicijama, uvodi latinično pismo, gradi kompletnu železničku mrežu, jednom rečju - kompletno renovira i modernizuje Tursku. Shodno svojim sklonostima, ustanovljava moćnu vojničku državu, i u tom duhu proglašava da je onaj koji živi u Turskoj Turčin, čime objavljuje nacionalni rat brojnim manjinama. Sa Grcima je netrepeljivost u jednom momentu posala neizdrživa, do te mere da je organizovana međunacionalna razmena: mnoštvo stanovništva se preselilo iz Grčke u Tursku i obrnuto, a sa Kurdima i Jermenima je i dan danas čupavo... Kao otac nacije, Mustafa Kemal dobija još jedno ime - Ataturk (otac Turaka).

Vojnik i pogled na Ankaru sa Anitkabira, Ataturkovog mauzoleja

Tursku treba osnažiti, a glavni grad treba da joj služi, da bude u njenom samom centru. Zato se prestonica seli u Ankaru, revolucionarno uporište, koja se neverovatno brzo širi. Oko tvrđave i starog gradića oronulih kućica, niču soliteri, izbija se veliki bulevar niz koji su izgrađeni moderni, zeleni kvartovi, prijatne stambene i trgovačke četvrti, diplomatska kolonija. Sve to uz pomoć evropskih arhitekti, po uzoru na prestonice starog kontinenta. Kažu da Ataturk, da bi istakao značaj nove prestonice i njenih ustanova, čitavih 10 godina nije kročio u Istanbul, do tada neprikosnovenu metropolu.

Pogled na mauzolej Mustafe Kemala

Ataturkov lik i delo se, u pravom istočnjačkom maniru, uveličavaju do neslućenih razmera tek nakon njegove smrti 1938. godine. Svaka kuća u kojoj je tokom obilazaka Turske prenoćio Ataturk pretvorena je u muzej, na svim železničkim stanicama je mini-izložba starih fotografija Ataturkovih otadžbinskih obilazaka, spomenici prenaglašenih pokreta i kompozicija šljašte na trgovima... Posebna atrakcija i vrhunac ataturkizma je grandiozno zdanje mauzoleja Anitkabir, u lepom parku u Ankari. Ceo kompleks je izgrađen od najkvalitetnijeg kamena, sa dugačkim šetalištem sa kojeg puca pogled na ceo grad. U centralnom delu je sam grob velikog državnika, smešten u ogromnu prostoriju nalik na hititski hram, a okolo se protežu zgrade muzeja revolucije. Tu možete pogledati filmove o Ataturkovom životu, radu i stvaranju Turske republike, videti njegove lične stvari, biblioteku, neverovatno kič portrete i simulacije bitaka propraćene jezivim ratnim zvukovima (jedna devojčica je uplašeno plakala!), a tu se čak obreo i prepariran Ataturkov omiljeni pas! Na kraju, kroz holove sa bistama svih mogućih generala, ministara, sa mapama puteva i pruga, planovima i maketama kuća u kojima su održavani kongresi, stižete u neobičnu prodavnicu gde možete kupiti najrazličitije suvenire - ali sa Ataturkovim likom i turskom zastavom: majce, kravate, kape, šolje, puzle, priveske, ulja na platnu, roto-slike (kao bilbordi, pa se vrti više raznih slika - idealan ukras za vaš stan!), statue, čuda neopisana! Vrhunac je muzejski kafe, u kome su po zidu pokačene Ataturkove neformalne fotke - najbolja je ona na kojoj se on ljulja sa decom u parku! Sve u svemu, Anitkabir je mesto sa jedinstvenom atmosferom grandioznosti, ali unutar koga se krije carstvo kiča i tipične režimske demagogije, za koju bi čak i sam Mustafa verovatno rekao "Au, deco, baš ste ga preterali!".

Ulus - centar stare Ankare i spomenik: Ataturk je na konju, a vojnici u izvidnici

Tako smo i mi odali počast čuvenom Mustafi Kemalu, procunjali po zelenim ankarskim bulevarima i gadnjikavom starom gradu i zaputili se ka železničkoj stanici. Fatih Ekspesi nas je, uz vrhunsku udobnost, isporučio pravo na Hajdarpašu, u azijski deo Istanbula. Usledio je brod i još jedna šetnja kroz naš omiljeni grad. Kloparanje tramvajskih šina, pa zvuk mlaznog motora... I već umesto Bosfora gledamo u Dunav, dok nam u glavi odzvanjaju zvuci turskog marša...

komentari (3)

3 Ponedeljak, 10. Novembar 2008. 23:53

kemal

trenutno ovde u turskoj na dan kada je on preminuo i kada mu se odaje posta njegova velicina ne bledi,clanak je opsiran ali po komentarima zakljucujem da ljudi nemogu da shvate razmere njegovih reformi ili jos bolje ponos njegovog naroda,umesto smesne ironije odlike povrsnih ljudi znate li sta sta je patriotizam,istikbal göklerdir.

2 Sreda, 20. Avgust 2008. 16:24

Lazar

Fino, fino... mnogo se toga može reći o Gazi Mustafa Kemal Ataturk Paši Turska bez njega... ili bez njegovih portreta... ne bi bila ista. Dobra vam ova poslednja fotka sa spomenikom, nekako atmosferična

1 Sreda, 20. Avgust 2008. 06:29

Dejan

Hej, odlichan chlanak... Sad kad znam da Kemal znaci "savrshen" sve mi deluje jos za nijansu strashnije. A niste nigde uslikali onaj slogan "Ne mutlu Turkum diyene"?

Ostavi komentar

Ime:
Komentar:
	Pošalji