Sve je spremno. Ili se, barem, nadamo da jeste. Ako i nije, ne želimo da znamo. Osim toga, i struja je nestala usred obavljanja poslednjih, neodložnih, poslova na kompjuteru. Ranac je dopola spakovan, impozantna kula, pardon, pagoda od konzervi na svom mestu... Kroz manje od 24 časa zakoračićemo u prvi voz, a onda pravac sever-severoistok. Naredne sate, dane, nedelje, pa i mesece, provešćemo u milimetarskom kretanju po mapi, kroz svet koji se menja dok strpljivo milimo kroz njega i on kroz nas. Ruta je okvirno određena, ali o tome ćemo redom, kako se put bude odvijao. Za početak, iskoristićemo reči već zapisane o krajevima u koje se zapućujemo... A mi, javićemo se, kad stignemo... negde   | "Treba poznavati i ovo, strašno lice Azije. Gde ćete josh sresti tako oštru smenu žege i ciče zime? Gde su još tako nepodnošljivi popodnevni vetrovi? Gde su još toliko pogubne bujice i poplave, toliko nemilosrdne pustinje? Gde još leži nedirnuto blago duž rečnih obala? Gde još toliko lobanja blista na suncu? Široka ruka Azije."
(Nikolaj Rerih, 1874.-1947.) | |
Blogovi 
- O - rekla je Lavinija - kako mnogo znacaja pridajete obojenoj gredi! Kad vas covek cuje - kao da niste prelazili rampu i kao da ona nije izneveravala vasu nadu.
- One rampe - rece Mjatlev - bile su obicne obojene grede, a ova je prava Rampe ... Zar vam nisam obecao da ce se iza nje sve izmeniti?
Ona se smejala.
- Bulat Okudzava, Putovanje Diletanata, knj. 2, str: 379, Prosveta, Beograd, 1980.
Pa da odemo i u Afriku...