Dakle, Peking... Kraj transmandzurske pruge i pocetak jednog drugog sveta... Najpre, zeleznicka stanica! Ko nije video, tesko je za opisati... Cim izadjete iz voza, prvo vas zapahne vreo i vlazan vazduh (napomena: ako mozete, leti izbegavajte ove delove Kine, jaaako je vlazno i toplo i stalno pada kisa), prilican udar nakon sibirske svezine! A onda stanica sa milijardu perona, blistavo cisti holovi i jedno 50 saltera, a ispred svakog u proseku redovi duzine 50m. Svi uzurbani, sirotinja raja spava po usecima i podovima, okolo vas spopadaju dosadni trgovci i taksisti... A kad izadjosmo napolje, ogromna obasjana zgrada, oko nje blistavi hoteli, ogroman trg i masa ljudi koji sede na asfaltu ispred, jedu, pricaju, spavaju, trguju, sibicare, odmaraju... Nekako se probismo do metroa i uz malo neminovnog gubljenja pronadjosmo nas hostel, konaciste za narednih 5 noci... Kao sto napomenuh, Peking je mesto gde je neminovno zagubiti se, jer je neverovatno velik, pun zamrsenih saobracajnih petlji, metro prilicno slabo pokriva grad, autobusi su pretrpani i vecina natpisa je samo na kineskom... Dakle, kad krenete negde van centra, sto bi rekli “off the beaten track”, racunajte na minimum par izgubljenih sati i jos dosta pokidanih zivaca... Ali ipak, tu su ljudi koji ce vam pomoci koliko je to u njihovoj moci (nadje se poneko ko je poceo da uci engleski za olimpijadu, tako da ima nade...)! Ali bas ta gungula ima svoje cari, jer kad kroz sve te avenije, bulevarcine i petlje, kroz dzunglu solitera dospete u neki ogroman park, prelepi hram ili grandioznu palatu, obuzme vas neverovatan osecaj - ulazite u svet iz bajke, drevno carstvo mira i blazenstva!

Nesto dalje odavde, krcate avenije, nezamisliva guzva... Izmedju besnih automobila, autobusa, kamiona uz huku i buku i isprekidane zvuke auto-sirene, tece zuta reka biciklista, riksi, motorcica... Kisa pada, svi u sarenim kabanicama adaptiranim za dvotockase, uopste se ne uzbudjuju i uporno pedalaju... U tu gungulu je ususkan i veliki budisticki (lamaisticki) hram (Yonghe Gong), a unutra gore snopovi mirisljavih stapica, tu su pagode, kipovi, velika zvona – a na kraju Buda visok 18 metara, istesan iz jednog komada sandalovog drveta – Ginisov rekorder!

Kini je, izmedju ostalog, i zemlja bozanstvenih parkova. Vrbe, jezera, mostici, pagode, izmaglica, lotos, stazice, neobicno rastinje... Smisao nije u savrsenoj uredjenosti (poput francuskih basti), vec oslikavaju prirodu, gde sve buja i nesmetano raste... Okolo su razbacani paviljoni (nazvani po stihovima iz kineske poezije), nema centra, jer ni covek nije u centru univerzuma...

Jedno od verovatno najlepsih mesta na svetu je Letnja palata, zapravo mnostvo hramova, paviljona smestnih u brdovitom spletu ulicica i stazica u jednom ovakvom parku, na obali velikog jezera, na periferiji Pekinga. Mesto podseca na neki san, svet u malom, apsolutno neverovatno... A doci tamo podjednako je uzbudljivo... Nakrcan autobus, koji 12 km prelazi za neka dva sata. Negde usput upada i trgovac sa velikom kartonskom kutijom sladoleda i za par minuta ceo bus, i staro i mlado, veselo mljacka...

Kinezi izgleda dosta slabo putuju van zemlje, pa je stranac za njih prava atrakcija... Tako da se tradicija nastavlja, umesto da se mi cudimo njima, oni se zivi islikase sa nama, uz vanredno odusevljenje... Trgovci na ulici su nesnosni, nasrcu sa satovima, suvenirima, ne moz’ ih se covek otresti, dosadni su neverovatno... Znaci, cenkanje, nutkanje, malverzacije...”Hello, hello, cheap, cheap...Please, please...” Pomalo zamorno, al’ sta ces, istok je to... Posebno su jezoviti bogalji po metroima. Obicno idu u paru, jedan peva neke kineske tuzbalice u mikrofon, a drugi je totalno osakacen, kao u nekom horor filmu... Fale mu prsti, lice mu je ispeceno...Brrrr!!!

Restorani su jako jeftini, vecera za dve osobe je oko 5 evra, samo se treba snaci sa kineskim jelovnicima i konobarima koji u najboljem slucaju znaju samo “chicken”, “beef”, “pork”, “rice”, “spicy” i “water”! Ali uz pomoc Lonely Planet-a i slicica u meniju, probasmo sjajna jela, mljac!

A iznenadjenje bese pekinska patka! Restoran u raspadnutom hutongu, u zabiti raskopane ulice, ali zahvaljujuci Lonely-ju prepun stranaca (a i Kineza)! Definitivno autenticno mesto, dok smo mi bili tamo ispeceno je citavo jato pataka! A sama patka nije nikakav spektakl, prilicno masna zivuljka, uopste nam se nije nesto dojmila... Ljudi toliko pricaju o tome, kazu vredi doci u Peking samo zbog toga... Trt-mrt...

Ostavi komentar

Ime:
Komentar:
	Pošalji