Posle neprospavane noci morala sam da ostanem budna u kolima do Surcina da moja mama koja je vozila ne bi zaspala... i morala sam njen zabrinut izraz lica nekako da promenim u osmeh. Gledala sam njen zabrinut osmeh i usne koje govore "cuvaj se" dok sam iza ledja cula carenika kako mi govori "srecan rodjendan Marina, uzivaj u Africi"... Majke mi nikad u zivotu necu uci u Evropsku uniju... lutala sam 3 sata po Malpensi trazeci maleni kutak gde bi mogla da zapalim cigaretu ali svuda su bili veliki znaci da je kazna za pushenje od 25 do 250eura u zavisnosti od situacije... grrrrrrr Izgledala sam kao "I'm donkey on edge!!" ))) pre ce biti junkey.

I onda... ispod mene fantasticno plavo Sredozemno more i obala Afrike... malo nerviranja da li ce mi se prtljag pojaviti na aerodrumu... i "welcome to Casablanca miss Ilijevic and happy birthday" i neki mali osmeh koji se pojavio sa usana natmurenog carenika... Voz sa koznim sedishtima presedanje na nekoj stanici uz strucno vodstvo momka koji je sedeo do mene u avionu stigla sam na Kazaport gde me je cekao moj prvi host...

Stigli smo negde oko 4 sata do stana vec u 4:15 sam bila na ulicama grada sama, okruzena cudnim upijajucim pogledima i sa svih strana se culo "bonjour madmoissele" i "where are you from?" "Alemagna?" "England?"... sa sve onim teshkim arapskim akcentom, ljudi koji su bili u arapskim zemljama me razumeju...

Stara medina... toliko ljudi, raznih mirisa, malih slatkih prodavnica koje samo spolja se cine malim ali kad udjes ne mozesh nikad izaci, haljina, cipela, voca povrca ribe... od igle do lokomotive samo u nekom drugom obliku... kroz celu medinu me je pratio covek koji je non stop brbljao i posle toga ,i je trazio pare za strucno vodjstvo po medini. Moj odgovor na to je bio da nisam uopste trazila pomoc od njega, sam se ponudio, sto je bilo apsolutno tacno...

Kad jednom udjesh teshko da cesh sam izaci iz medine... a i kad izadjesh ne znash gde si izashao i kojim putem da krenesh... toliko mirisa nisam osetila nikada u zivotu... od uzegle ribe preko supe od puzeva i przene ribe do mirisnih zacina i sveze ubrane nane... Videla sam zene koje ne nose marame, zene kojima se samo kosa ne vidi, zene kojima se vide samo oci i zene koje su totalno pokrivene, imaju crnu tanku tkaninu preko ociju. Nisam ni znala da toliko vrsta nindzi postoji! ) Toliko razlicitih lica i osmeha. Ispod juznih zidina medine mozete videti skoro celu Kazablanku. Tu se sve prodaje. ako vam se svidi nesto sto nije za prodaju i to ce vam prodati. Zatim duga setnja pored zapadnih zidina medine, gde sam proshla pored osnovne skole gde je masa dece vristeci cekalo da im jedan cikica spusti kroz otvoreni prozor neke dve table na kojima su bili rezultati ispita... dosta cudno... ali o cudnim stvarima u Maroku cu vam pricati neki dugi put ,

do predivne dzamije Hassana II. Kristina ce mi oprostiti na ovome ali bila sam toliko umorna i samo sam zelela da vidim okean i da gledam kako velika zuta lopta uranja svoje tople krake u njega. Sedela sam na zidicu i gledala taj prizor udisala onaj poznati slani miris dok je iza mene u svoj svojoj velicini stajao ponos Arapskog sveta... obecavam da cu opet otici da napravim neke fotkice i da pokusham da se ushunjam makar malkice...evo sutra ujtru... cim otvorim okice a posle plivanja u okeanu!

Dok sam pokushavala da pronadjem bulevar Mohameda V prishao mi je mladic mojih godina pitao me naravno da li mi treba pomoc, kao i mnogi pre njega. U tom trenutku sam osetila jak umor i totalnu izbezumljenost posto svaka raskrsnica na koju sam nailazila je bila kruzni tok sa 5 ili 6 ulica koje vode ko zna kuda... a nazive ulica ne mozete naci ni od korova. Cela Kaza je takva. Kada sam prepoznala Place des Unions Nationales odahnula sam i iako sam imala kljuc u dzepu i dalje nisam bila sigurna gde se nalazi stan. "Jedna kafica pred spavanje, sok, samo caskanje..." bio je uporan. Dok smo pili kafu i pricali o Islamu, Maroku, Kazablanci oci su mi se sklapale i vishe ga nista nisam razumela...

Predivno jutro... moj host dolazi po mene i konacno idem u da plivam u Atlanskom okeanu. Gledam u krovove drugih kuca dok se suncamo na terasi njegove kuce 20 km od Kazablanke posle dugog plivanja. Voda je topla i veliki talasi...

Vracamo se u Kazu, opet me ostavlja samu,lootam okolo po ulicicama ulazim u elitni deo grada i trazim Palace de Royal i skontam da je naredna recenica u LP-u "not opened to the public". Pa dobro... Ko mi je kriv kadne volim da citam

bar sam se iscaskala sa zgodnim cuvarem koji za razliku od ostatka Arapskog sveta veoma dobro zna engleski. Nisam pronashla novu medinu ali s obzirom na umor ostavicu to za sutra. Vrlo lako u Kazi prelazite iz jednog dela grada u drugi... samo jedno malo skretanje iz neke elitne ulice vodi vas u malu i prljavu ulicu punu Marokanskih kurvi ... E moj Rambo prijatelju stari... Zatim vam se iza ledja pojavi predivna mala dzamija (mala u odnosu na vec pomenutu dzamiju Hassana II) pa onda se pojavi prodavnica sa prgrsht voca koje nikad niste ranije videli i kojem ne mozete da odolite jer miris toliko mami...

i opet lagano pada mrak... josh jedna noc u Kazi... ko zna sta josh moze da se desi...

komentari (3)

3 Utorak, 04. Jul 2006. 13:09

irena79

e Marina Marina razboleces me sa ovim fotografijama mnogo su dobre! uzivaj i kupaj se i za mene
pozz

2 Ponedeljak, 03. Jul 2006. 06:03

franzee

Marina!! Fotke su boli glava da patnem na dupe!! Samo tako nastavi

1 Subota, 01. Jul 2006. 21:56

Acketa

Duso, ne znam da li sam ti vec rekao, ali divna si
Nisam jos ni shvatio da si otisla, a ti vec pises ovde epove...
Samo tako nastavi, i brzni se i za mene koji put.

Ostavi komentar

Ime:
Komentar:
	Pošalji