Epa drage chitateljke i dragi chitatelji, obozavateljke i obozavaoci, i svi koji se slichno osecate.. Moglo je da se primeti da je pisca ovog bloga prilichno mrzelo da isti nastavi da pishe. No, ko cheka taj i docheka, pa eto nama i nastavka ovog bloga, red je da se zavrshi, kako tako, bolje nego da ostane nezavrshen. Onda, ajde da se vratimo u Jermeniju.....

E i tako, obreli smo se na toj autobuskoj stanici koja se zove Kilikja. Bilo je vec kasno veche, mrak je bio pocheo da pada, neki vetar da duva, a shta je mene najvishe zanimalo u tom momentu.. Da se snadjemo za smeshtaj, hranu? Razmenimo pare... Ma jok! Hteo sam da vidim gde je taj chuveni Ararat za koga kazu da se vidi iz svih delova Jerevana. Epa, bilo je lakshe no shto sam ochekivao. Samo se izadje sa stanice na taj neki bulevar (u rasulu, jer izgleda ni Jermeni ne asfaltiraju za sobom, nakon shto zamene po koju vodovodnu cev isl), i sa bulevara, skoro pravo kad se gleda, mada malo udesno, i eno ga Ararat.

Mocan, nenormalno veliki, ogroman. Nadvio se i zauzeo pola neba. Ceo horizont. Deluje nestvarno, mora da se vidi svojim ochima. I dobro, videsmo mi Ararat, i veliki i mali (ovo je s desna na levo -redosled). Hm, shta sad.

Planovi su bili.. hm.. Pa, i nije bilo pravog plana. Dokopati se centra grada. Raspitati se za smeshtaj na adresama koje sam pokupio na belosvetskim internet forumima. Tako naci prenociste za prvu noc. Zvuchalo je prilichno lako, a uz pomoc LP vodicha (ima mapa) smo utvrdili da treba da se skrene levo od stanice, da bi se doshlo u centar.

Jerevan je poprilichno interesantan grad, shto se njegovog oblika tiche. Mada kao grad potiche josh od osmog veka pre nove ere, sadashnji izgled gradskog jezgra dobio je u vreme Sovjetske uprave, i po mom mishljenju, posao je odradjen maestralno. Jermenin, arhitekta po profesiji, Aleksandar Tumanian, projektovao je gradski centar u obliku kruga, poluprechnika oko 1 km, ispresecanog shirokim ulicama, sa dva glavna trga izmedju kojih je, po njegovom planu, trebalo da ide glavna ulica kao peshachka zona. Kazem trebalo, jer se ona josh uvek gradi, ali sudeci po onome shto smo videli, verovatno ce je Jerevan najzad dobiti tokom 2007me.

Epa sad, gde smo tu mi bili.. Maltene, na obodu tog kruga, koji inache, jednim delom oivichava Hrazdan, reka koja protiche kroz grad i pravi neke interesantne mini kanjone. Zaputili smo se da svechano udjemo u Jerevan, preko tog nekog mosta, i zapravo, i deluje polu-neobichno kada ga predjete i 'zvanichno' ulazite u centralni deo grada, moguce da je to zato shto 'od spolja' grad deluje kao malo uzdignuto i poput neke ogromne tvrdjave.. Ma, ko god ga je onako izgradio, svaka mu chast
I tako smo zaminuli pored chuvene fabrike jermenskog (chuvenog) konjaka, koja se zove Ararat (hm, bash neobichno, a?), i o tom konjaku nam je josh Murat prichao da je izuzetan. Hm. Probace se..

E, onda se javilo par problema.. Mrak je stvarno pocheo da pada. Nismo imali ni dram sa sobom (dram = jermenski novac, kurs je bio oko 525 drama = 1 EURO). Kako nam je na pamet pala ideja da se obratimo za pomoc toj jednoj Jermenki, sad se ne secam.. u stvari, itekako se secam.

Nego, 'ta jedna jermenka'.. Dakle, da se pojasni na vreme.
Za pozivno pismo sam prethodno vrbovao preko neta izvesnu jermenku sa hospitalitycluba, Gohar (chudnog li imena? tri dana sam mislio da je mushkarac). Fina cura, ispostavilo se da je stvarno super, poslala nam pozivno pismo na nevidjeno, itd itd.. O njoj kasnije.
Druga Jermenka ('ta jermenka') je Arpine. Iz miloshte je svi zovu Arpi, ili Arpik. Kasnijim raspitivanjem, saznao sam da je Arpik drazi oblik nego Arpi. Ali shta mogu kad se meni vishe svidja ovo krace, Arpi. U daljem tekstu cu da je zovem Arpi. E ta Arpi, pojma nemam odakle mi pa ona. Valjda sam u nekom chatu sa Gohar (pre puta) nekako uspeo da chatujem i sa Arpi, poshto se one poznaju.. Ili sam i nju nashao na hospitalityclub-u. Bice da je ovo drugo verovatnije. Svejedno, chatovali smo na ICQ-u pre polaska, pa sam joj pokupio broj mobilnog za svaki sluchaj. Ona nije imala pojma da to moje 'za svaki sluchaj' ima da se izrodi u 'odmah je zovi, shta koshta..'
E, ali pravi razlog shto smo se odluchili za Arpi je bio taj shto ona zna neku dvojicu Francuza koji su bash veche pre nasheg dolaska pravili zurku za raznorazne expate i hospitalityclub chlanove, u njihovom iznajmljenom stanu, za koji je Arpi napomenula da je 'veliki' i da ce da pokusha da nam sredi po krevet, jer je Francuzi vole, poshto je ona ionako simpatichna (vidi sliku).

E, i onda smo se obreli u nekoj ulici u Jerevanu, trazili mobilni telefon od neke dve zene sto su shetale gradom sa svojim cerkama. Na nashe opshte zaprepashcenje, obe zene i obe cerke su super govorile Engleski, dale nam mobilni da se posluzimo, nisu htele da se posluze sa onim napolitankama shto su mi ostale od granichnog prelaza (da, krajnje neverovatno, ali nisam ih sve pojeo), valjda nisu htele iz uchtivosti, ili shta znam zashto.. Jurio sam ih da im dam napolitanke, jedno desetak metara, a one ne zele. Srecne su shto su nam pomogle, i to je to. A i videlo im se na licima. Hm.
E da, a pomogle su nam itekako. Arpi je rekla da ce biti na trgu republike za 5 minuta, a trg je ionako bio na 5 minuta od nas. Idealno.
Nakon pokushaja razmene para na nekom kiosku (zavrsilo se neuspesno), shvatili smo da nemamo lokalne pare i da ce nam biti placen eventualni izlazak u grad, jer menjachnice ne rade, a evre da dajemo, hm.. ne ide. Mislim, nije ni to loshe, ali ipak, devojka da placa.. hm Shta fali.

I sretosmo Arpi. Dosta zgodnija cura nego na fotkama, izrazito zenstvena, lepo odevena, hm.. a shta znam, simpatichna, jesam li to vec napomenuo? I odvela nas Arpi u neki fancy klub.. Mi sa ranchevima, hm.. Pih, jesmo odskakali od okoline, al nema veze =] Tu sam primetio da cene nisu ni malo naivne, otprilike su kafa, koka kola, i sta znam sta smo jos uzeli, bili isto placeni kao kod nas, ako ne i malo skuplje. Pih, a ja ochekivao neshto josh jeftinije od Gruzije =] Mada, nije strasno. E da, sa Arpi je bila i Ani, njena drugarica, koja je imala tako neki chudan osmeh, nisam je kapirao uopshte.. hm.. Necu da ispricam sta mi je sve palo na pamet, nije fer =]

Onda je doshao neki visoki lik, Francuz.. Zove se isto kao i ja, u francuskoj reziji.. Marc. Inache, lik je tu sa kolegom sa fakulteta, valjda su neki asistenti na fakultetu koji snimaju dokumentarce po svetu pa sad i u Jermeniji.. Kako li ih je Arpi nashla, pojma nemam ni sada, ali valjda na slichan nachin kao i mi nju.. Francuz nas je odveo do svog stana da kod njega prespavamo.
Mozete se uveriti kakav je to bio smeshtaj, poredeci gde smo spavali prethodnih noci =] Jovan to uspeshno demonstrira:

E sad, drugi francuz, Nikolas, izgleda nije bio najsrecniji sto smo mi tu Mislim, bio je OK, ali ono.. Dal sto je Francuz, dal ovo ono.. bio je poprilichno uzdrzan i nekako.. PA da kazem, nadmen. MAda ni prvi francuz Marc nije bio nesto ekstra, ali ono, postivamo ih obojicu jer su nas pustili da prespavamo, sto je super! Hvala jos jednom, ako ovo chitate momci =] ne uzimajte prethodne izjave za zlo =] Dodushe, jbg, tako su mi delovali, malo nezainteresovano i narcisoidno. Ali prespavasmo tamo..

I sutra ujutru ajde da se majemo po Jerevanu. Da nadjemo smestaj, da razmenimo pare, bla bla.. Kad se samo setim koja je vrucina samo bila. Hm... Opasno.
Nasli smo neke telefone ljudi sa HCa, zvali smo iz poshte. Neki Gevorg, prodavac suvenira, sastao se sa nama, uzeo nam stvari da nam chuva dok se majemo kroz grad. Ima tezgu tu u gradu, prodaje neku rezbariju, kicheraj slike (svaka ima Ararat za motiv) itd itd. I uopste ne zna Engleski. Ma ni malo. Jedva smo neki srpskohrvatsko-Ruski uspeli da upotrebimo sa njim =] Dakle, ljudi, ne lazite u vashim HC profilima da znate 5 stranih jezika =] ne isplati se =] Evo nekih od Gevorgovih rukotvorina:

Kako nam je proshao dan.. u shetnji kroz Jerevan.. O Jerevanu i moze i ne moze da se pricha..
Grad kao grad, ima prilichno interesantnu arhitekturu.. Sve su to neke zgrade napravljene od neke posebne vrste kamena, kakvog ovde kod nas nema. Interesantno je da se vidi kako taj kamen uveche pri zalasku sunca pocrveni, i ceo grad dobije neku ludu boju.. A oblik zgrada.. Shta znam, neki svodovi, lukovi, generalno, neka meshavina nacionalnih stilova sa dominantnim trendovima u arhitekturi 1930tih. To je jedan deo grada. Drugi deo (a oba su izmeshana) je klasichni soc-realizam i komunizam, bedni blokovi namenjeni samo za smeshtaj ljudi, sa jednosobnim stanovima, oronuli, itd itd.. Klasika, vec vidjeno. E da, sve ovo govorim o 'centru' Jerevana, tom cirkularnom delu grada. Da me ne shvatite pogreshno, jako je lep Jerevan, bar se meni dopao. Urbano planiranje je samo tako ochigledno, pa sad ko voli voli.. i dal je dobro ispalo, to je subjektivno.

Ostatak Jerevana svodi se na neshto nalik ruiniranog Novog Beograda =] Nije bash sve, ali ono, dobar deo.
Jerevan nije ni skup a ni neshto ekstra jeftin grad. Metro je jeftin, valjda je karta u jednom smeru (zeton) bila oko 8 srpskih dinara. Postoji samo jedna linija, sa 5-6 stanica, ali je izuzetno tachan i koristan, obzirom da su leta u Jerevanu vrela. I sparna. Valjda je takva klima u tom delu sveta, shta znam..
Hleb je koshtao isto kao kod nas, bash kao i voda, pepsi od litar.. Kao shto u Nishu ima roshtilj na svakoj drugoj trafici, tako u Jerevanu ima neki njihov roshtilj, zovu ga khoravatz (chitajte kako umete, nema greshke). I nije jeftin (poredeci sa situacijom u Nishu gde prosechna pljeskavica od 200 grama koshta 80-100 dinara). Mislim da je Jovana koshtao oko 600 drama. Vredi da se proba.
OD nacionalnih jela, pa... prepoznacete dosta jela koja i Srbi zovu nacionalnim =]
Jerevan ima bash dosta prodavnica suvenira. Valjda je to zbog velike dijaspore, hm. To je bar moja teorija, jer nema neshto mnogo posetilaca niti turista..

Grad je pun nekakvih statua.. Bash ih je svuda, te neke jermenke u narodnoj nosnji nose krchag i zdelu i kao da nude vodu, pa neke apstrakcije, chuda, strashila, djavoli, debele machke.. Ima bash svashta i svuda, jako interesantno.

Jermeni.. ipak se razlikujemo. I to dosta. U licu, u izgledu.. Bar pola jermena i jermenki koje sam opazio po ulicama, delovali su mi kao oni sa televizije, kad je neka reportaza o Iranu. Znachi, imaju te neke crte.. Crnu kosu, velike shiljate noseve, nekako izduzena lica, obrve drugacije.. nisam ja rasista, ali nisu mi delovali bas 100% evropski Doduse, kako ko... Ne govorim o svima, ali eto, to je ono sto sam primetio.
Ali su svi samo tako ljubazni, prijateljski.. ne znam.. tesko je da se objasni.. Necu posebno da objasnjavam, to mi je doslo kao neki utisak na kraju kad smo napushtali Jermeniju.. mozda spomenem jos par puta u daljoj prichi..

Elem. Jermeni. Stara, ponosna nacija. Nekada su imali drzavu koja se prostirala od Sredozemnog do Kaspijskog mora, razvijenu civilizaciju (Urartu) jos 8 vekova pre nove ere, sopstveno pismo, itd itd.. Diskutabilno je da li njima to danas uopste nesto i vredi, sem eto, pukih chinjenica kojima mogu da pune udzbenike istorije i svetske enciklopedije.. Jer, Jermenija je siromasna. Minijaturna, izmuchena, neefikasna i centralizovana, vodila je par ratova u poslednjih 15ak godina, ima komplikovane medjunarodne odnose i nikakve ekonomske veze ni resurse. Chime se ponositi u onoj zemlji, sem mitovima i istorijom. Ne kazem da je to mala stvar, ali mi se chinilo da Jermeni preuvelichavaju sami sebe. Da mozda, kazem, mozda, misle o sebi bolje nego sto jesu. Da su malo uljuljkani nekom jeftinom demagogijom i parcijalno, samoljubljem. Mozda.. ne mogu da tvrdim, ali imao sam neki blag utisak. Ili je to klasichna situacija jedne male, iskompleksirane drzavice/nacije, koja ima vishak istorije a manjak racionalnosti (prepoznajete li ovde bar deo nashe sopstvene priche?).. Gde su nebeski narodi toliko ponosni shta su i ko su, da zaborave kako voze stojadine, jugo korale, ili chuda ko na ovoj slici..

No, Jermeni su ponosni na to da su prva drzava u istoriji koja je ozvanichila hriscanstvo kao zvanichnu religiju, josh 301. godine nove ere. Povodom proslave 1700 godina hriscanstva, u Jerevanu je podignuta ta monumentalna ogromna katedrala Svetog Grigora Lusavoricha (valjda sam dobro prepisao ime sveca) koji je u Jermeniju doneo hriscanstvo. Legenda kaze da je isti misionar bio zatochen u mestu Khor Virap, u podnozju Ararata, gde je bio i letnjikovac Jermenskog vladara Tiridata treceg. Tu je buduci svetac proveo godine u nekom bunaru u tamnici, bio muchen, maltretiran itd, zbog svog misionarskog rada, dok se jednog dana nije Tiridat razboleo i bio vec na samrti. I da ne beshe Lusavoricha, ne bi se vladar izlechio, te u znak zahvalnosti, Jermenija postade hriscanska drzava. Da li je to zahvalnost Tiridatova prema hriscanskom bogu, ili je to dogovor Tiridata i Lusavoricha (drugim rechima, ti meni, ja tebi -> korupcija =]), ja ne znam, niti iko zna. Na tom istom mestu, u Khor Virapu, nastao je manastir, sazidan preko tamnice, koja josh uvek moze da se poseti.. E i tako, beshe ovo kraca digresija... Da se zna da je hriscanstvo Jermenima itekako bitna stavka u zivotu. Ili se bar tako cinilo.. ne znam. Dakle, ova nova crkva (katedrala). Po meni je genijalno odradjena. Nekako brutalna, ogromna, sa velikim povrsinama, enormnim kamenim blokovima.. Odmah iznad glavnog ulaza, kad covek podigne glavu, vidi neku predstavu krsta, bas veliku kao da visi u vazduhu.. ma super je.

Imali smo srecu pa smo doshli pravo na neku crkvenu sluzbu. Krajnje zanimljiv dogadjaj. Pevanje svestenika je jako slicno, shta vishe zvuchi maltene isto (melodika, itd..). Srecom, imaju klupe u crkvi, pa moze da se odmore te umorne noge putnika =] Dodushe, chekanje da pochne sluzba iskoristio sam da se proshetam okolinom, pa sam u nekom sokaku nashao neku chesmu, gde je voda bila nezaboravno dobra, a i oprao sam noge =] ah, kad se samo setim, napolju bar +40 a voda, ko zmija ladna.. mm =] kad se samo setim.

Kasnije smo se josh malo majali po Jerevanu.. hodali po tim chuvenim sporednim ulicama, jer su uvek zanimljivije nego one glavne, i naravno, kao i u Tbilisiju, zashtitni znak su bile nadzemne cevi za gas, vodu, grejanje, shta sve ne.. Pitam se, ako neko udari kolima o neku gasovodnu cev, a slucajno ima zapaljenu cigaretu, koliko kuca prosechno odleti u vazduh? =]

i tek kad je prestala ta vrucinshtina, postalo je zanimljivo. Nashli smo nasheg HC hosta, momka koji se zvao valjda Vahagn, krajnje interesantan na prvi pogled. Mrshav, podseca na nekog narkomana po ispijenosti lica, pustio bradu i brkove original Iranski predsednik (Ahmadinedzad? jel se tako zove?), ali original on, liche!! Nosio je neku casual odecu, kako kaze, iz second hand shopa, tamo kupuje iz principa. Inache, predstavio se kao militantni aktivista za ochuvanje ekologije i mira u svetu.. ahahah. militantni, shta mu to znachi.. objasnio je da je bolje da ga ne pitamo. hah, mislio sam da folira, ali lik je stvarno.. poseban! Ima neku auru oko sebe, treba da se dozivi.. Da, kazem da se dozivi, jer je decko na prvi pogled poseban.. Ajd sad, ako umem da objasnim =]. evo ga:

Otisli smo kod njega kuci, primila nas je njegova majka, fina zena. Dom, sa sve kucnom bibliotekom, skupocenostima, nekim predmetima od pre Hrista (Vahagn je rekao da ako mu ih ukrademo ili oshtetimo, da ce da nas prikolje. bio je mrtav ozbiljan, mada se sa njim to nikad nije znalo). E da, imali su i klavir. Bas kao svaki pravi prosecni stan intelektualaca iz sovjetskog doba. Kazem to, jer i u Gruziji smo videli slichno, kod Khatune. Pa i kad smo na minut svratili u stan od Arpi, ista situacija.. hm.. Tako da, ako me iko opet pita debilno pitanje na kom su oni stupnju civilizacijskog/kulturnog razvoja, ima da odgovorim nesto ruzno. Drugim recima, u koliko nasih kuca sam video onakvo pokucstvo.. Mogu da nabrojim mozda par domova.. ni toliko.

Ponudili smo Vahagn-a i majku njegovu rakijom, ali Vahagn ne pije, od kad se skinuo sa heroina =] haha. likchina ipo, a jos veca je njegova majka koja je to rekla. Inache, opisati Vahagn-a je teshko, ali njegova soba mozda govori za njega. Na sve strane parole protiv globalizacije, ovoga, onoga, literatura svakakva, heh..
I odosmo do nekog kluba shto se zvao The Club. Elem, opet neko veliko okupljanje HC i kojekakvih stranaca =] Pa i nije bilo loshe, mali milion super ljudi na jednom mestu, i srednje fancy kaficu.

E tu je bila i prva jermenka, Gohar. Vash voljeni pisac ovih redova je naravno seo do nje, i nekako se pogodilo da smo delimichno bili izdvojeni od gomile, mislim, samo delimicno, ali opet, dovoljno dobro. E shto je Gohar sjajna devojka. Mala, slatka, preslatka, i kad slusha i kad pricha i uopshte =] i tako to.. bili su tamo i Francuzi, koji su ono kao malo bili svet za sebe, i neki cool Nemac koga sam ja kasnije nazvao Utvara (doduse, u sebi , a saznacete i sto, otom potom. I jos neki jermeni, i neki francuz/jermenin, i neka nemica, neka italijanka, neki lik shto se zove Onik, shto je novinar i radi za poznate svetske listove kao dopisnik..
Sada ce da vidite baby-face mene i Gohar. Mozete da se smejete kolko hocete na moj rachun, slobodno =] evo:

I tako provedosmo veche tu, kasnije josh malo po gradu, levo desno, pa sretosmo Vahagn-a, i odomo kod njega kuci. Ta dam. Kraj dana =]

E a sutra, sutra smo ishli u Echmiadzin, najstariju crkvu na svetu, tzv. Jermenski Vatikan itd itd, i to u sledecem javljanju.... nadam se uskoro

komentari (2)

2 Nedelja, 05. Oktobar 2008. 17:09

mpetrovic

haha, tek sad vidim tvoj komentar, koliko je ovo proslo, 3 meseca....
daj dodji na forum ovog sajta, pa pricamo tamo

marko

1 Ponedeljak, 14. Jul 2008. 19:00

Mariam

Eee...Ja sam Mariam, inache zivim vec 12 godina u Srbiji! Poreklom sam Jermenka (oba roditelja su mi Jermeni)...Vrlo mi je drago shto si piso o mojoj drzavi i mom gradu...Neke stvari mozda i nisi najbolje ukapirao, ali dobro... Inache sam jako ponosna na moju naciju i drzavu....
Imash greshku, plan grada nije sastavio Tumanian, vec Tamanian, a ovaj drugi je poznati pisac
U pravu si bio kada si opisivao izgled ljudi, uostalom videli ste Sirusho, lepa crnka sa malo vecim nosem bla, bla....Tako i ja izgledam i kao kazu da sam ista Sirusho....
Swe u swemu bilo je oki i pozz za tebe!

Ostavi komentar

Ime:
Komentar:
	Pošalji