vaki voz izmedju vecih gradova starog SSSR-a ima neki svoj naziv. Tako sam ja iz Minska do Petrograda putovala zvezdom. U vozu je bilo pakleno toplo i zaspala sam kao komirana. Kad sam se ujtru probudila skontala sam da me niko nije probudio na granici i da nemam pecat da sam ushla u Rusiju (ima li neko reshenje tog problema) posto izmedju Belorusije i Rusije nema granice! Onako sanjiva ostavila sam stvari na stanici i otishla u grad. Kada izadjete sa metro stanice Nevski prospekt u grad ceka vas predivan pogled. Kazanski sabor stoji tacno prekoputa izlaska iz metroa. Ogromna pravoslavna crkva kao da je doneshena iz stare grcke.

Tona stubova stoji u polukrugu i negde medju tim stubovima stoje stara drvena vrata koje vas vode unutra. Vec sam bila spremila novcanik da platim ulaz ali nigde nisam videla kasu. Mislim da je to jedno od retkih mesta u Petrogradu gde ne morate da platite ulaz. Unutrashnjost crkve ispunjavaju ikone na sve strane. Ispred svake se neko moli. Naravno posto sam stigla oko 10 sati odslushala sam jutarnju liturgiju i uputila se put Zimskog dvorca. Kada sa nevskog prospekta skrenete prema zimskom dvorcu on u celoj svojoj velicini izbija pred oci. Stojala sam jedno 5 minuta sa vilicom na podu i pocela da pravim slikice. Posto sam se proshetala oko dvorca do mesta gde bi trebalo da je glavni ulaz i procitala da je ulaz za singl turiste na drugu stranu odsetala sam do te druge strane i poljubila kapiju sto bi mi lale rekli. ZATVORENO PONEDELJKOM!! Ode ceo moj plan i program za ponedeljak u propast! elem... sta cu i kako cu krenem na drugu stranu. Posto sam sa glavnog sokaka videla onu cuvenu church of spilled blood rekoh da proshetam do tamo. Cenovnik mi je drzao vilicu josh 5 minuta na podu ali kad sam ushla unutra nije mi bilo zao 5 eura koje sam dala za ulaz. Naravno gde god da krenete imate cenovnik za Ruse i cenovnik za strance. (odnost 1:5 u korist Rusa) Kad ulazite u crkvu obracaju vam se na cistom engleskom, svi zaposleni. Iako se vi mucki trudite da prozborite na ruskom da vam "trebaju kvitok" kao da vam na celu pishe da ste stranac. Naravno za studente je opet duplo jeftinije nego za starije. Crkva je poprilicno sarena spolja, veoma podseca na onu cuvenu crkvu u Moskvi (ali otom potom kad stignem u Moskvu) a unutra do visine nekih 2 metra je mesavina crnog i sivog mermera a ostatak zidova sve do poslednjeg milimetra su mozaici. Oko 7000 metara kvadratnih.

Slike Hristovog rodjenja, krstenja, muka i voskresenja. Velika kupola je takodje u mozaiku lika Hristovog. Provela sam nekih pola sata unutra ne odavajauci pogled od zidova i tavanice. Da dobijesh upalu vrata! Pre 1917 godine crkva je imala samo jednu namenu. U crkvi su se drzale sluzbe za preminulog Aleksandra II koji je inace smrtno ranjen u toj crkvi 1.3.1881 pa se zato i popularno zove Crkva prolivene krvi. Inace zvanican naziv joj je Crkva Hristovog Uspeca. Mesto na kome je Aleksandar II ranjen je ogradjeno i tu se cuvaju njegovi posmrtni ostaci. zatim sam nastavila setnju do italijanskog mosta koji uglavnom stoji tu da bi turisti napravili sto bolje fotke crkve. Inace dizajnirao ga je Rastelli. Odmah do crkve je Mihajlovska bashta u koju nisam htela da ulazim, samo sam zavirila kroz ogradu. Zimi bash i nije lepa. Kazu da je leti to jedna od najlepshih bashta parkova u Petrogradu. Zatim Bankovski most koji je jedan od najslikanijih u Petrogradu. Cetiri lava, dva sa svake strane sa zlatnim krilima drze u ustima kablove koji drze most. Inace Petrograd je pun kanala i peshackih mostica.
Ako vam se ne gledaju portreti svih mogucih i nemogucih ruskih careva carica i njihovih rodjaka i raznorazne slike iz Carske rusije nemojte davati 5 eura da bi ste otishli u Ruski muzej. Ocekivala sam izlozbu carskog nakita i svih ostalih zeza sa carskog dvora ali nista od posla. Opet cenovnik je podugacak. U muzeju sam upoznala jednog italijana koji je bio proshle godine u Srbiji i sa osmehom je prihvatio moju shalu da bi trebalo da imaju poseban cenovnik za srpske studente ( u svakoj sali pola istine ) Ispred muzeja je spomenik pushkinu gde me je jedan fini cicica startova sa pricom "mala penzija bla bla bla ..." na sta sam mu ja odgovorila "Srbija, student" naravno nije mogao da mi protivreci Ogromna statua Carice Ekaterine sa sve njenih 10-tak ljubavnika stoji ispred pushkinovog teatra koji se opet nalazi na glavnom sokaku. Videla sam josh nekolicinu zamkova... ali prokletstvo ponedeljka... sutra je novi dan...
Posle toga krenula sam u poteru za bankomatom. Ali kao i svaki put kad nesto trazim sigurno prodjem pored milion tih stvari i ne vidim ih. tako sam sigurno proshla polovinu glavne ulice i josh 10 okolo da bi na kraju na univerzitetu menadzmenta ( o crne ironije ) nashla bankomat. Posle toga sam uzivala u domacoj piti od jabuka u jednom jako slatkom lokalu gde je konobarica perfektno pricala engleski i krenula da se nadjem sa mojim hostom. Naravno kad padne mrak u Petrogradu ako ste sveze novi u tom gradu ne mozete samo da proletite pored nekih stvari koje se deshavaju. U mom poslepodnevnom lutanju naletela sam na tipa koji je pravio skulpture od leda ispred grand hotela Evropa. Nocenje u tom hotelu je od 350$ pa navishe ali je hotel... uf... sa 5 zvezdica i sa dijamanskom odlikom Americkog turistickog drustva. Da je radio u vreme carske Rusije carevi bi radije ostajali u njemu nego u Zimskom dvorcu. Kad sam uvece prolazila pored tog istog mesta na putu do metroa elitno drustvo Petrograda je u svom tom ledu imalo svoju zurkicu. Neki humanitarni skup dok je mali milion ljudi na celu samnom pravilo fotkice. Naravno Petrograd nocu sjaji i bljashti sa sve novogodishnjim lampicama koje su zakacene na sve strane. Bacila sam opet pogled na Kazanski sabor i nestala u dubini Petrogradskog metropolitena...

Ostavi komentar

Ime:
Komentar:
	Pošalji