|
Posle povratka iz Burane oprostio sam se od Marije, koja je otishla u Uzbekistan, a sledeceg dana i od Italijana. Posto sam morao da ostanem u Bishkeku i docekam (citaj ne docekam) pozivno pismo od MID Uzbekistan, preselio sam se iz hostela u stan clanice Hospitality Cluba Mashe, koju sam konacno uspeo da pronadjem. Masha se bavi ljudskim pravima, a usput je i asistent na pravnom fakultetu u Bishkeku. Pored toga sto sam imao gde da prespavam i da operem stvari, Masha je insistirala i da me hrani  .
Uglavnom, resio sam, posto sam vec u Bishkeku, da istrazim to mesto detaljno. Sam centar grada je splet velikih trgova i parkova nanizan oko Chui prospekta. U tim parkovima se nalaze pored statua koje obelezavaju Kirgisku nezavisnost, i gomile statua iz komunistichkog perioda, + par muzeja. U nacionalnom muzeju, najbolji deo postavke posvecen je Lenjinu i revoluciji, a u Muzeju umetnosti postoji mala, ali interesantna postavka slika, kao i narodne umetnosti. Najinteresantniji muzej posvecen je Mikhailu Frunze-u, velikom sovjetskom generalu koji je ugusio sve ustanke naroda u Centralnoj Aziji. Iznad malene kucice od naboja u kojoj se On rodio, izgradjena je na stubovima kockasta brutalisticka gradjevina muzeja, kao zastita...
Inace u Bishkeku se jos vide ostaci nedavne revolucije kad je srusen rezim predsednika Akaeva, da bi ga zamenio Bakiev. Turska robna kuca je tom prilikom opustosena kao i vecina novih robnih kuca u Bishkeku. Privatne prodavnice se jos nisu oporavile, pa su trzni centri prazni, a vlasnike jedne od kuca ubio se. Izuzetak je robna kuca Cum ( u svakoj prestonici SSSR-a postoji po jedan na glavnoj ulici ). Kad su pljackasi stigli do nje, vec ih je cekalo oko 1000 vlasnika prodavnica sa prijateljima i palicama.
Uglavnom, posto sam obisao sve trgove parkove i muzeje, upao sam i na probu filharmonije, pa sam posto sam ih zamolio da ostanem na probi, slusao Mozarta besplatno .Par puta sam obisao i Osh bazaar, veliku i bucnu pijacu, gde sam se konacno usudio da probam pice nazvano Shoro Maksim. Naime, ludi Ukrajinski stoper (tip stopira i avione) , kog sam upoznao usput, me je konacno ubedio da je vredno probati. Dok se on gusio od smeha, ja sam probao da ostanem pristojan i popijem ovo cudo. Pice od zitarica sa ne znam cime, ukusa slano-kiselo-gadnog, koje se prodaje na svakom cosku Kirgizi piju kao vodu. Na ovo se nikad ne bih navikao.
U ambasadi Uzbekistana su mi svaki dan govorili da dodjem sutra i da moje pozivno pismo samo sto nije stiglo, ali posto sam upoznao cetvoro Ceshkih bekpekera koji isto cekaju vec preko mesec dana, pokupio sam papire i novac iz ambasade, i odlucio da se uputim na jug Kirgizije, kad vec ne mogu u Uzbekistan...
Bshkek, centralni park, pogled sa velikog tocka...
Statua Lenjina, pod kojom mladi Americhki profesor uci josh mladje kirgiske studente engleski. Thee, thou, thus
Zgrada Americkog univerziteta. Obratiti paznju na natpis "Proletarij vsyeh stranyei, soyedinyajte sya!" i srp i cekic
Mashenjka...
|
Blogovi 