Posto smo se oprostili i od Samira i Krisztofa, Bonnie i ja resismo da odstopiramo do Palmire... prilicna gnjavaza, loshi putevi, ceo dan smo se njakali sa tih bednih 250 kilometara... na slici mozete videti mene kako pokusavam da napisem ime mesta u koje idemo, dovoljno krupno da vozaci mogu da vide iz daljine



U Palmiri nadjosmo pristojan krov za 2 dolara po osobi... proveli smo jedan dan od ranog jutra pa do kasne vecheri pesaceci po pustinji i ispitujuci na desetine grobnica posejanih po ogromnom prostranstvu... najvecim delom su prazne, uglavnom izgledaju kao visoki stubovi od opeke, a ispod nekih se nalazi splet podzemnih hodnika... povremeno naletite na duboku nishu punu prastarih, izmesanih ljudskih kostiju... jedva se uzdrzah da ne uzmem suvenir, ali kad se nalazite duboko pod zemljom, u lavirintu hodnika, sa gotovo istrosenom bater-lampom, sve one price o prokletstvima i avetima ne cine vam se vise toliko bezvezne i detinjaste

Posle smo otisli u Deir ez Zur, gradic na istoku Sirije, na reci Eufrat, a posle dve noci tamo vratismo se u Alepo. Za koji dan bi trebalo da budemo u Istanbulu, gde treba da se 26. nadjemo sa starim dobrim drugaricama Darjom i Asjom iz Moskve, pa da zajedno pokusamo da osvojimo neku planinicu...

E da, ukoliko nekoga zanima, korisno je znati da smo od pocetka puta pa do danas potrosili oko 250 evra po osobi, all inclusive. Nesto jace od mesec dana...

komentari (1)

1 Subota, 24. Septembar 2005. 11:25

stvor

svaka chast!!! sjajan putopis i sve najbolje

Ostavi komentar

Ime:
Komentar:
	Pošalji