|
|
Servisna stanica
| Iskustvenik |
| Vize, Vize... |
| Stoperski Vodič |
| Destinacije |
| Medijateka |
| Putnički rečnik |
Direktno iz Afrike!
23/02/2010 Posadismo papriku, usred vindhučke botaničke bašte.
21/02/2010 Izbili na Atlantski okean.
14/02/2010 Stopiramo pored sela Busmana, u Namibiji, na +40C
08/02/2010 Sva tri Afrikanca ponovo na okupu!
06/02/2010 Sedimo na podu i jedemo gusenice sa kacamakom. (Marko i Lazar)
Putopisi
Putopisi
|
Jedna priča kaže da su Venecijanca, po imenu Marko Polo, na samrti nagovarali da prizna da je, sve što je o svom životu i putovanjima pričao, samo gomila bajki. On je odgovorio - nisam ispričao ni polovinu od onoga što sam video. Putopis zaokružuje putovanje, dopunjava ga, osmišljava i čini kompletnim. Putopis nije samo način da sredimo i zabeležimo svoje utiske, nego i da od putovanja napravimo kreativni čin, da od nečega što smo videli i doživeli stvorimo nešto novo, konstruktivno i jedinstveno. Ukoliko želite da se i vaš putopis nađe ovde, možete ga poslati na adresu serbiatravelers
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
<< Početak < Prethodna stranica 1 2 3 4 5 6 7 8 Sledeća stranica > Kraj >> |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Page 1 of 8 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
yahoo.com - što još uvek nije garancija da će se naći na ovim stranicama. Ako ste nažvrljali nešto za sat vremena, mo
Ne sećam se tačno ni dana, ali bih rekao da je bio neki petak, kraj maja. Rano ujutru. Polazimo iz tzv. Srpske ulice u Kušadasiju. Srpska se zove po tome što je tu ogroman broj hotela, a gosti su iz pogađate koje zemlje...
Polazak, 5.20 ujutru. Na nebu - samo jedna zvezda. Dva šišmiša vijaju se ulicom. Iznad brda koja okružuju gradić vidi se tanka svetla linija, inače je noć. Iza kućica se vidi more, gusto-sivo.
Znali smo da taj dugo dogovarani vikend moramo iskoristiti za neku ozbiljnu ekspediciju. Na kraju smo se složili da to ipak bude Ovčarsko-Kablarska klisura. Plan je bio da ta dva dana provedemo obilazeći klisuru i manastire u njoj, uz smeštaj u šatoru ili, ako nam se posreći, u nekom od manastira...
Palo je veče, mujezin se oglasio poslednji put toga dana sa minareta medrese Agha Bozorg, najlepše u Kašanu, koja je te večeri pod sjajem meseca delovala još čudesnije. Uživao sam u smiraju dana, polako se krećući ka već odavno opustelom bazaru...
Bio je mokri mart, sa mokrim drvećem, mokrim ulicama, mokrim čarapama u mokrim patikama. Šetali smo sokacima Alepa, između ljudi sa kišobranima, ili strpljivo stajali nagurani ispod male nadstrešnice prodavca sira i maslina, sa ljudima bez kišobrana...
Granica između vode i peska oštra je kao da je lenjirom vučena; nema ničije zemlje, blagog prelaza koji bi nas upozorio da se udaljavamo od Nila i približavamo Sahari. Oba stopala na travi. Jedno stopalo na travi, drugo na pesku...
Da se u Monaku može večerati za trinaest eura, uz dve hulje koje su priredile jedan mali hedonistički performans nasred rive, uverio se i gospodin monački (uputili su me da je ovako ispravno) policajac, koji je na toj večeri silom prilika bio trinaesto prase...