|
|
Blogovi Buongiorno, Italia! Kocka do kocke - kockica ili priča o ravenskim mozaicima
| Kocka do kocke - kockica ili priča o ravenskim mozaicima |
| Nedelja, 15. Februar 2009. 17:42 | ||||||||||||||||||||||||||||||
|
Crkva Svete Sofije u Istanbulu je mesto na koje bih mogao bezbroj puta da se vraćam... To prostranstvo, grandioznost, lepota, ne znam... Nisam mogao ni da zamislim kako je sve to izgledalo pre oko hiljadu i kusur godina, uz zvuke božanstvene liturgije u prepunoj crkvi, dok su sa njenih zidova blještali mozaici... Ovaj doživljaj, osećaj minule moći Istočne imperije, upotpunjuje se u Raveni, a priče grandiozne prestonice Istoka i male prestonice Zapada spajaju se u savršenu sliku, baš kao i šarene kockice ravenskih mozaika...
A šta se, u međuvremenu, dešavalo sa hrišćanstvom? Pa, nakon što je priznato kao zvanična religija, bilo je potrebno i filozofski ga utemeljiti. Tako su se 325. godine na vaseljenskom saboru u Nikeji skupili episkopi Istoka i Zapada, da diskutuju o prirodi Hrista i da daju prava tumačenja Svetog Pisma. I došli su do Simbola vere, koji predstavlja osnovno teološko utemeljenje istočne crkve.1 Tako je ustanovljena Sveta Trojica (Bog je jedna ličnost, sa tri lica: Otac, Sin i Sveti Duh), a Hrist je sin Božiji, i Bog i čovek istovremeno. Međutim, na Nikejskom saboru se našao i Arije iz Aleksandrije, koji je tvrdio da Hrist nije Bog, već samo prvi i najsavršeniji Božiji stvor, čime se ističe samo njegova ljudska priroda.2 Arije je imao brojne pristalice, ali je njegovo učenje proglašeno za jeres. Tako se arijanstvo raširilo po zapadu, i između ostalog, postalo prva hrišćanska vera gotskih plemena. Među pristalicama bili su čak i carevi Zapadnog Rimskog Carstva, a kasnije i ostrogotski kralj Teodorih, koji je od Ravene tako napravio arijansku prestonicu. Međutim, vizantijski carevi, a posebno Justinijan, bili su pravoverci i ljuti protivnici arijanstva, tako da su, nakon preuzimanja vlasti u Raveni, dosta toga promenili. No, dosta suve priče, jer se sva ova istorija, religiozne borbe i dogme najbolje ogledaju u šarenilu mozaika ravenskih crkava...
Krstionice i priča o krštenju Ravenske krstionice su pravi vremeplov, mesto na kome se u punom sjaju može zamisliti kako je izgledala Sveta tajna krštenja u prvim vekovima hrišćanstva. U gluvo doba noći između Velike Subote i Uskrsa, budući hrišćani su se skupljali u crkvenoj porti, pred ulazom u krstionicu. Nakon godinu dana izučavanja hrišćanske doktrine, došao je čas da i oni postanu deo zajednice. Mala prostorija krstionice, obasjana je samo sjajem sveća. Budući vernik, nakon očitanih molitvi i odricanja od satane, ulazi u osmougaoni bazenčić, u kome se pri slaboj svetlosti sveća ogleda kružna kupola sa prikazom Hristovog krštenja. Oblici nisu slučajni – višeugao je nesavršena forma – zemlja, a krug oličenje savršenstva – nebo. Tu na scenu stupa kvadratura kruga – mnogougao u beskonačno mnogo koraka deljenja stranica na pola postaje krug, a upravo postupak krštenja grešnom čoveku daje mogućnost da spozna savršenstvo, da kroz ljubav i zajedništvo, ostvari vezu sa Bogom. Nakon pogruženja (zaranjanja) u bazen, budući hrišćanin u mračnoj vodi vidi samo odbljesak božanstvenog zlatnog mozaika iz kupole, a na dnu zlatni krst, kao simbol spasenja. Nakon krštenja, sledi miropomazanje, a zatim kroz portu novi hrišćani ulaze u crkvu na prvu uskršnju liturgiju, kada će se po prvi put pričestiti.
Na osnovu mozaika u kupoli, jasno se vidi koja je od dve ravenske krstionice arijanska: nemistifikovan, narodski prikaz Hrista bez brade, kao debeljuškastog momčića, jasno odaje Arijevo tumačenje hrišćanstva. San Apolinare in Klase – luka i simbolika Neobično je zamisliti da je seoce Klase, udaljeno nekih desetak kilometara od Ravene, nekad bilo glavna luka! More se danas povuklo odavde i smestilo na nekih desetak kilometara dalje, a za sobom je ostavilo samo ogromne poljane. Na početku jedne takve livade, nekad morske obale, početkom VI veka sagrađena je crkva San Apolinare in Klase, poznata po neverovatnom spoju estetike i simbolike: nijedna kockica ovdašnjih mozaika nije ovde smeštena tek tako...
U centru zlatno-zelenog mozaika je krst, sa medaljonom u kome je Hristov lik. Oko krsta se u krugu, savršenoj, božanskoj, formi nalaze 52 ukrasa (ako se pažljivo prebroje kolena rodoslova iz jevanđelja, dobićemo baš ovaj broj). Površina ovog kruga, koji sa druge strane, simboliše nebeski svod, ispunjena je sa 99 zvezdica, a stota zvezda je sam posmatrač, vernik, takođe dete Avramovo (knjiga Postanja, 15). Sam krst je simbol božanske prirode Hrista, a medaljon sa njegovim likom ukazuje na njegovu čovečiju prirodu. Ovo je i najzanimljiviji momenat, jer je na taj način simbolično predstavljeno Preobraženje, opisano u jevanđelju (Marko, 9 - slika iznad). Za razliku od drugih, doslovnih prikaza preobraženja, gde je Isus prikazan u belim haljinama, ovde je sve predstavljeno kroz simbol krsta i kruga: ljudska i božanska priroda Hrista (rodoslov, lik i sam krst), sabornost (stota zvezda). Apostoli su tri jagnjeta, Božiji glas je ruka sa neba, jedino su Mojsije i Ilija prikazani bukvalno. Ali tu nije kraj neobičnoj simbolici, jer je ceo prikaz preobraženja ovde ukombinovan sa prikazom lika Svetog Apolinarea, prvog ravenskog episkopa, jaganjaca i rajskih vrtova (i to ne baš proizvoljnog prikaza, već pažljive ilustracije prikaza Edena iz knjige Postanja). Tako se dobija još jedan aspekt: Kroz sabornost i liturgiju (koju simbolišu jaganjci i Sveti Apolinare), dolazi se do spasenja (opet famozni krst, ka kome je Apolinare uzdigao ruke i rajski vrtovi u kojima je smeštena čitava slika).
San Apolinare in Nuovo – od Arijanaca do pravoveraca Posle pada Rimskog carstva, Goti su preuzeli vlast u Raveni. Tako je Teodorih, carigradski đak i pristalica Arijevog učenja, želeo da pokaže svetu da Goti nisu tamo neki varvari, već da i oni cene umetnost, da su sposobni državnici, trgovci, moreplovci... Sve ovo se oslikava pod krovom bazilike San Apolinare in Nuovo. Najimpresivniji mozaici su na bočnim zidovima: sa jedne strane bila je prikazana palata, sa sve činovnicima i simbolima pobede (deset plavih anđelčića), a naspram nje nalazi se prikaz luke Klase, kao simbola trgovačke i moreplovne sposobnosti novih vladara. Na drugom kraju, mozaikom Hrista prikazana je politička moć, a na naspramnom zidu Marija sa Hristom simboliše vladavinu prava i mudrost nove vlasti, posebno što su uz nju bili likovi arijanskih magistrata.
Međutim, ubrzo je car Justinijan odlučio da proširi svoje carstvo. Teodorih umire, stiže druga vlast, Ravena postaje Vizantijska, a sve promene i sukobi se mogu lepo videti i na zidovima crkve. Ljuti protivnici Arijevog učenja odlučuju da izbace arijanske činovnike iz palate, čak i na mozaiku. Međutim, nevešti umetnik slučajno ili namerno ostavlja tragove ruku i nogu nekadašnjih ljudskih figura i ubacuje zavesice, čisto da prostor ne zvrji prazan, a umesto arijanskih državnika koji se klanjaju devici Mariji sa malim Hristom u naručju, ubačena su tri sveta kralja u šarenim odorama. I tako je San Apolinare in Nuovo postala politički korektno mesto.
San Vitale – sjaj Vizantije Car Justinijan je u novoosvojenoj Raveni hteo da napravi reprizu neimarsko-umetničkog čuda zvanog Sveta Sofija. I ako zanemarimo veličinu, uspeo je u tome, pogotovo što se tiče živopisa. A mozaici su... Hm... Ne vredi... Šta god napisao, ne mogu dočarati lepotu zidova ove crkve, najlepše u Raveni. Pa čak ni slika ne pomaže... Sat vremena smo stojali i posmatrali savršeno uklopljenje šarene kamenčiće, svitu cara Justinijana i carice Teodore, starozavetne i novozavetne slike... Upravo na ovom mestu, svakom ko se oduševljeno zavlačio u skrivene carigradske crkve i divio se njihovoj mistici i lepoti, sklopiće se sve kockice... To se, jednostavno, mora doživeti!
1 Prema Simbolu vere, Bog je jedna ličnost, sa tri lica, koja imaju istu suštinu, ali različita lična svojstva. To su Bog Otac, sa ličnim svojstvom nerođenosti, večnosti, Bog Sin sa ličnim svojstvom rađanja(ali ne vremenskog već ontološkog - ne u vremenu već u večnosti-„rođen a nestvoren“) i Bog Sveti Duh, sa ličnim svojstvom ishođenja od Oca. Ovim se, ugrubo, uspostavlja dogma Svete Trojice, koja se zasniva na večitom pokretu: Otac, iz čiste ljubavi, rađa Sina i ishodi Svetog Duha. Tako se posredstvom ove doktrine Bog predstavlja kao čista ljubav iz koje se sve stvara. Centralni lik Oca može se samo spoznati kroz lik Sina, a posredstvom Svetog Duha, kao što se iracionalno uvek spoznaje kroz racionalnu formu (zgodan primer za ovo je racionalna forma kruga: kroz nju se, posredstvom kvadrature kruga, spoznaje iracionalnan broj Pi). Dakle, Isus je nakon dolaska na svet istovremeno i Bog i čovek, savršeni Bog i savršeni čovek i predstavlja jedini način da se upoznaju sva tri lica Svete Trojice. Tačnije, on je jedinorodni Sin Božiji, ne stvoren, već rođen pre svih vekova, jednosuštan Bogu Ocu, koji je radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao sa nebesa, i ovaloplotio od Duha Svetoga i Marije Djeve, i postao čovek.2 Arije tvrdi da Isus i Bog nisu jedna suština, već da je Isusa stvorio Bog: „Bog nije oduvek bio Otac; postojalo je vreme kada je bio sam, i kada još uvek nije bio Otac: kasnije je postao. Sin nije bio oduvek, on je postao iz ničega“ (Talija). Na taj način, Sveta Trojica po Ariju ne postoji, jer postojalo je vreme kada je Bog bio sam, a Hrist je prvi i najsavršeniji Božiji stvor. Ovim se zapravo, ruši koncept Boga Sina, njegove večnosti i nestvorenosti i ističe isključivo ljudska priroda Hrista.
komentari (6)
Re: Odlican tekst i naravno dobar predlog za
--
Jelena (guest)
Petak, 27 Februar 2009 16:49
Odlican tekst i naravno dobar predlog za naredno putovanje!!!
Re: odlican clanak. ovako nesto me stvarno o
--
marko.petrovic (guest)
Četvrtak, 19 Februar 2009 11:36
odlican clanak. ovako nesto me stvarno odushevi, super napisano, ali fotografije su najbolji deo. odlicno, svaka cast za pricu.
Re: U Raveni sam bio 1960. kao nagrada za po
--
Vlada (guest)
Utorak, 17 Februar 2009 21:03
U Raveni sam bio 1960. kao nagrada za položenu maturu.Posle toliko godina su mi još uvek pred očima božanstveni mozaici koji plene svojom impresivnošću. Svega sam se ponov setio kada sam pročitao ovaj odličan tekst.
javascript:void(0);
Re: Inspirativan tekst i fotke, nadam se da
--
bloom (guest)
Utorak, 17 Februar 2009 13:05
Inspirativan tekst i fotke, nadam se da ću se jednog dana naći u crkvi San Vitale
 Mnogi umetnici su doživeli prosvetljenje posle posete Raveni, recimo Gustav Klimt je oduševljen vizantijskim mozaicima iz Ravene počeo da slika portrete žena u duhu mozaika iz crkve San Vitale. Strukturom mozaika i mnogobrojnim ukrasima i geometrijskim detaljima nalik onima iz crkve pokušavao je da unese crtu aristokratskog dostojanstva, a donekle i da prikrije erotičnost žena koju je u stvari želeo da istakne. Priča se da ih je sve prvo slikao nage, a da im je tek onda dodavao detalje kako bi udovoljio aristokratiji koja je kupovala njegove portrete.
Re: klanj::
potpuno sam odusevljena!! Ne s
--
bokas (guest)
Ponedeljak, 16 Februar 2009 13:05
 potpuno sam odusevljena!! Ne samo zato sto inace jako volim mozaike, vec i zato sto je jako dobro srocena pozadina istih... Svaka cast! Slike su sjajne i pravi su motiv da se prvom prilikom svrati tamo...  Hvala na divnom tekstu!
Re: Uh, kakav tekst. Veoma pažljivo osmišl
--
Lazar (guest)
Ponedeljak, 16 Februar 2009 04:16
Uh, kakav tekst. Veoma pažljivo osmišljeno i sastavljeno. Svaka čast na entuzijazmu i trudu da sakupite sve informacije i složite ih u jednu konzistentnu priču. Sve u svemu, zanimljivo i informativno. Doduše, moraću da ga pročitam još par puta da pohvatam sve konce
|
||||||||||||||||||||||||||||||
