Blog: Niko i ništa u Londonu

Autor: Vladimir Bojović (vlada kuvar)

Hitni kolut sira niz padinu, i uhvati  ga prvi

Dupli Gloster je poznat engleski polutvrdi sir, zapravo vise je poznat u Britaniji nego dalje ali sta je tu je. Obzirom da mu je zrenje 36 nedelja, ukus mu je bezveze, kao i vecina lokalne hrane koju sam probao ovde. Grad Gloster se nalazi  u zapadnoj Engleskoj, i po pricama drugih Engleza ovde zive pravi gorstaci.  Da proverim to, nisam mogao da nadjem bolji datum nego  rodjendan mog tate i druga Tita,  i kao neki drzavni praznik u Engleskoj, Prolecni Bank Holiday.

Ovde to, a kod nas je nekada bio Dan Mladosti. Poslednji ponedeljak u maju mesecu sam ugovorio pre nekoliko nedelja za slobodan dan, te sam rano ujutru, posle naporne nedeljne smene, bio u autobusu za Gloster. Sta me nateralo da krenem u ovom pravcu? Nisam krenuo da bih probao bezukusni sir, to je sigurno. Ali ima velike veze sa sirom. Jedan od najludjih festivala u Britaniji: trcanje niz padonu za kolutom sira.

Na autobuskoj stanici me je cekao Dzek, klinac koji je na praksi u Ritz-u, a inace je rodom iz ovog  grada. Vec po dolasku sam video da je ovaj dogadjaj svetinja za lokalce. Svi sa trakama oko usiju, trenerke, i majice siledzijke  , podignut nos i pivo u ruci su stereotip. Niko nije dovoljno luda da trezan trci ovom dolinom. Posle prolaska kroz nekosene livade, i preskocenih par ograda video sam brdo. Ja ni pijan ne bih trcao ovuda.

Zbog velike guzve smo propustili prvu trku, ali smo videli povredjene iz iste.  Vredelo je dolaska. Nekakom smo se progurali te  ugrabili pozicije za pocetak sledece trke. Na dnu brda se nalaze bale slame, jos jedna zastitna ograda i zivi zid tj. lokalci koji volontiraju tako sto hvataju pomahnitale takmicare.  I pocinje sledeca trka, zene niz brdo. Ovo kazem jer je od pre par godina pocela da se praktikuje i trka uz brdo.

Kako zapravo funkcionise ovo bolesno takmicenje: Na vrhu se nalaze takmicari odeveni po svojoj zelji, i masti. Parno odelo, kostim spajdermena, kao Borat… Veliki guru, simpaticni cikica sa sesirom, u belom doktorskom mantilu, stapom u jednoj i kolutom sira u drugoj ruci se nalazi u sredini takmicara. Stapom daje znak hvatacima dole da budu spremni, i pusta kolut sira. S obzirom na nagib ovog brda, brzina kojom se sir kotrlja dostize i blizu 100 km/h. Takmicari krecu, naravno trcanjem koje jako brzo prelazi u padanje, tumbanje, i svaki put kada telo dodirne zemlju cuje se onaj tupi zvuk bum bum, koji i mene zaboli. Na njihovu srecu, hitna pomoc je spremna, i samo pakuje povredjene. One sa posekotinama samo previju i salju dalje, dok prelome i iscasenja verovatno resavaju u mobilnoj bolnici.

Tako se  trke redjaju, po kategorijama, zene, muskarci, omadinci, onda isto to ali uzbrdo sto i nije preterano zanimljivo, jer nema nekih jakih preloma, a i ne juri se za sirom, nego su to izmislili skoro, da bude interesantnije. Bolnicari pakuju povredjene, i polako se zvanican deo privodi kraju. Naravno da jos ima onih koji bi da se oprobaju u ovom revijalnom delu, u kom nema nagrade.

Zasto se sve ovo radi? Lokalci pricaju da je tradicija stara oko 200 godina, neki pak tvrde da potice cak iz doba Rimljana, ali za ovo nema dokaza. Bitno je da je poslednjih godina, broj takmicara i posmatraca u porastu. Dolaze takmicari iz celog sveta, i jure nagradu. Ovo je jako zanimljiv momenat. Nagrade su  vise nego genijalne. Osvajac prvog mesta nosi kuci kolut sira, drugo i trece mesto dobijaju po 10 odnosno 5 funti, svi ostali besplatan tretman i negu u lokalnoj bolnici. Tako da se ovo radii z ciste dosade, i ajde da ne budem bas prost, radi odrzavanja tradicije. Svejedno jeftina i interesantna zabava. Preporucujem svima koji su u mogucnosti da dodju i vide. Sjajno je :)